„Ако је фосил заиста фалсификат, онда би требало да буде установљено у литератури да је ово лажњак“,рекао је Хенри Шарп, истраживач Универзитета у Алберти и главни аутор студије.
Аутори оригиналне студије објављене у „Cretaceous Research“ описали су нову врсту на основу делимичне виличне кости и четири зуба откривена у руднику фосфата у Мароку. Ови зуби довели су до тврдњи да је врста била јединствена, а управо то је пробудило сумњенаучника који стоје иза нове студије, објављене у „The Anatomical Record“.
Мозасауруси су били рептили предатори који су доминирали океанима у доба креде (пре 145 до 66 милиона година). Били су веома различити, дуги од тридо 15 метара, и имали су различите облике зуба због различите исхране.
Тим је 2021. изнео тврдњу да је Xenodens calminechari, описиван и као морско чудовиште, имао „мале, кратке зубе налик сечивима који су заједно формирали оштрицу налик тестери“. Ово није било јединствено само међу љускашима, којима припадају, већ међу свим тетраподима или копненим кичмењацима са четири уда.
То је привукло Шарпову пажњу, а вежба у критичком погледу на студију довела је до открића контрадикторности у биологији мозасауруса. Како се наводи, два зуба мозасауруса била су у једној зубној чашици, што је у супротности са досадашњим знањем да ова врста има по једну зубну чашицу за зуб.
Фосил нису ископали палеонтолози, већ је откривен у руднику фосфата, у области која је позната по фалсификованим фосилима, наводи се у студији.
Шарп и његове колеге покушале су да контактирају Ника Лонгрича, палеонтолога са Универзитета у Бату и главног аутора студије из 2021, али нису успели у томе.
Паулина Хименез-Хуидобро, палеонтолог са Универзитета у Бату, која није била укључена ни у једно од два истраживања, слаже се са закључцима нове студије.
„Заиста зуби изгледају необично и када је реч о морфологији, и када је реч о распореду зуба. Могуће је да ти зуби не припадају то вилици“, пренео је „Лајв сајенс“.