Један од представника такозване „булдожер дипломатије“ завршава, надајмо се заувек, свој ангажман у Србији, а поред снисходљивог односа и очигледног вређања интелигенције народа међу који је послат, памтићемо га и по свим оним одлукама и коментарима којима је настојао да нам „објасни“ да су нам они што су нас бомбардовали највећи пријатељи, а да смо сами себи најгори непријатељ.
Социолог и дугогодишњи главни и одговорни уредник НИН-а Слободан Рељић каже за Спутњик да се Хилов „метод рада“ највише препознаје по томе што нико није тако директно и беспризорно понижавао српски народ тако као што је то он радио. Током година се налазио на различитим функцијама, аали своју агенду је спроводио систематски и без задршке.
Где год се решавало српско питање, он се ту појављивао у различитим својствима, али је његов став увек био доследно антисрпски. Врхунац тога је, наравно, била његова љубав према ОВК, када су он и Холбрук терористичку организацију прекрстили у „ослободилачку војску“. Ту је, наравно, и његов задатак у Рамбујеу, где је он био на оперативном нивоу главни извођач довођења Србије у ситуацију да мора бити бомбардована, рекао је Рељић за Спутњик.
Пут ка паклу поплочан Хиловим намерама
Крај његовог мандата завршава се највећим цинизмом, сматра Рељић, а његово колонијално опхођење у Србији будуће генерације ће изучавати.
Сад кад је Србија у највећим проблемима и кад се налази у потпуном распаду, где не може да нађе пут између Истока и Запада па тумара између, е онда он то наше самопонижавање, предавање Косова и самоуништење са НИС-ом карактерише тако што каже да је Србија „на добром путу“.
Тачно је да америчка политика има свој зацртан правац, независтан од жеља и афинитета својих високо и нискорангираних ћата, али Хилов очигледни антагонизам према Србима оставио је свој траг. Као да то није било довољно, он је био идеални представник америчке крилатице да је све најгоре шта они раде једном народу политика, док је све оно шта тај народ ради да се одбрани – мржња.
Основно у Хиловом односу према нама јесте да он мисли да уопште не треба да уради ишта више до да све што му се говори саслуша на пола ува, а он након тога да настави да ради оно шта је наумио. Наш проблем је што му све то допуштамо. Његов однос према нама је потпуно недипломатски у смислу било каквог разумевања неког нашег интереса. Његово мишљење је да он комуницира са неким бићима која су без људског мозга па они као нешто говоре, он не може да се надвикује и наставља да ради то што је до сада и радио.
Део детињства Кристофер Хил је провео у Београду где је ишао у други разред основне школе. Овај период му, како сам каже у својим мемоарима, није остао у лепом сећању.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Овакав однос, сматра наш саговорник, дугорочно гледано штетан је и по америчку политику. То је сила у убрзаном опадању, а све шта Трамп ради сада покушај је да се припреми за некакву нову Јалту са Русима и Кинезима. Прављење бруталних непријатељстава на местима попут Балкана, каже Рељић, самој Америци наноси штету у погледу будућих преговора. Ипак, Хила то не занима, будући да ће он у том тренутку бити у пензији и неће се сматрати одговорним.
Хил, каже наш саговорник, припада оној групи људи којима не може да падне на памет да кад неког малтретира то може и њему да штети. До сада, када је Америка некога малтретирала, она није сносила никакве последице и то је тако било све до рата у Украјини.
Још га нешто чини изузетним
Кристофер Хил никад није био пројектант јер је исувише слаб играч за такве ствари, али је тај недостатак надокнађивао жељом и вољом. Он је, каже Рељић, био најистрајнији оперативац од свих његових колега. То га одваја од њих и ставља на чело оних који су учествовали у уништавању не само Србије, већ и целокупног српског етноса.
Он читаво време вређа нашу интелигенцију и доживљава нас као бића без људског мозга. Ту сад има неки број неких људи којима се он обраћа, али он не мисли да они могу њему да се обрате, па му је најлакше да за све што му се упути каже да је мржња. Поред свега, он чак ни на то не реагује већ му служи као оправдање да настави са својим историјским непримереностима које спроводи као амбасадор.
Хил је био најближи помоћник Ричарда Холбрука и специјални изасланик за Косово током 1998. и 1999. године, а био је и шеф преговарачког тима у Босни и Херцеговини.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Хил је најусмеренији од свих њих. Људи попут Холбрука имали су виши чин и правили су усмерење, а онда је Хил њихове директиве спроводио, додајући своју меру још већег малтретирања. Рељић сматра да је ван сваке Хилове основне мисли то да са Србима може да водити било какав дијалог.
Има ли неко гори?
Што се тиче тих људи који ће доћи на Хилово место, Рељић сматра да не треба очекивати никакво побољшање јер ће се Америка ускоро наћи у још већим проблемима него што је до сад била. То значи да ће највероватније бити још грубља у покушају да успостави какав-такав ред.
Хилов однос према нама није мржња, то је горе од мржње. Мржња је друга емоција, а ово је презир. Мржња подразумева да је са друге стране ипак неко људско биће, а то није овде случај јер се он понаша као да је у интеракцији са вештачком интелигенцијом. Он нас усмерава како он мисли и подразумева да ми, исто као и вештачка интелигенција, његове директиве усвајамо онако како нам их достави.
Врло је тешко наћи личност која ће бити тако грубо посвећена малтретирању једног народа као што је то био Хил. То ће, закључује Рељић, највероватније бити неки чиновници попут оних које су слали пре њега. Далеко од тога да ће они бити индиферентни, јер је Србија тренутно исувише важна тачка за њихове интересе, што се види по НИС-у и другим дешавањима. Неће бити индиферентности, али неће бити ни те врсте интензивног контакта са овдашњим властима какав је Хил успоставио.
Погледајте и: