Да његов свет припада сањарији попут утопије о тајанственој земљи потврдила је и изложба „Цртежи из Евиног врта“ недавно отворена у галерији Дома војске.
После више од 50 изложби (које сведоче о пола века дугој и успешној уметничкој каријери) Ђуровић је пред посетиоце галерије Дома војске изложио циклус цртежа на којима упознајемо његове Диву и Тијану, ослушкујемо звукове Панове шуме, окривамо облик чежње, простор срушеног сна. На свим овим радовима, као њихов заједнички именитељ, доминира фигура жене.
Цртежи из Евиног врта
„Прошло је 20 година од када сам имао последњи изложбу цртежа. У међувремену је настала једна количина радова коју сам назвао „Цртеж из Евиног врта“, са том медитеранском темом. Све што ја радим посвећено је Медитерану и жени, односно Еви.
Жељко Ђуровић "Контрасти у башти живота"
© Фото : уступљено спутњику
Ђуровић открива да се дуго бави цртежом и да то није престало ни онда када је „ушао“ у слику.
„Цртао сам паралело са сликама, мада спадам у оне цртаче који не цртају свакодневно, немам при себи стално блок, не скицирам и не бележим свакодневно. Бавим се два месеца цртежом, па онда годину-две сликом, па опет цртежом. Тако сам негде успео да прожмем слику и цртеж, да свој цртеж приближим својој слици. Једноставно сматрам да је цртеж нека моја оаза, уточиште, ту се осећам сигурно.“
Од почетка се, каже, договорио сам са собом о томе шта ће бити теме којима ће се бавити и од којих до данас неће одустати.
„Мислим да то нису биле свесне одлуке, али мени се тема рано наметнула, сама од себе, да то буде жена. У почетку је то била само женска фигура, касније је еволуирало, јер ви себе стално приспитујете, тражите нова решења, развијате се. Тако је мој свет којим доминира жена почео да се богати са флором и фауном. Наравно све је то било на једној, волим да кажем, осунчаној страни.
На Ђуровићевим сликама жена може постати све, може израсти из свега и све је може презентовати.Али је она увек у центру догађаја.
„Све се око ње врти. Кад почињем цртеж или почињем слику никада немам смишљен план. То је једна авантура по белом платну или белом папиру, како ће се завршити то нико не зна, али оно што знам је да ће то увек бити доминантна фигура жене, једна, две или три, зависно од мојих афинитета и од тога какву композицију у том тренутку желим да развијам, једноставну или комплексну. Али све се гради око жене - жене као мајке, жене као љубавнице, жене као Еве.“
Замке "златног кавеза"
О томе колико је тешко било остати доследан а не постати заробљеник „златног кавеза“, Ђуровић каже да се замке заробљавања отклањају сталним постављањем питања. Она међутим никада не доводе у сумњу ту позитивну, ведру енергију осунчаног пејзажа, централног лика и креације. Открива да је је то у тесној вези са његовом природом.
Жељко Ђуровић "Дрштво слободних"
© Фото : уступљено спутњику
„По природи сам насмејан, оптимиста, онај који иде сунчаном страном улице. Отуда вероватно и тај пуни колорит. Увек се трудим да искористим праву вредност боја на слици, не волим много да мучкам, мешам, волим оно својство које боје има сам по себи... У почетку су ме и нападали због тог јачег колорита, неким критичарима је било несватљиво да тај колорит може да се користи у фигуративном сликарску, мало су се бунили. Али, што рече један мој колега, битно је да се дуго траје, тада убедите људе у исправност вашег става. Наравно, са годинама се то мало променило, сад сам ушао у неку мрачну црну, односно сиву фазу. Желим да видим шта ће да се деси са тим мојим светом који сликам ако колорит не буде тако доминантан. Биће то занимљив експеримент.