Он је приликом церемоније, током које су венце положили и представници Министарства одбране, Војске Србије и Града Београда, истакао да о поштовању и заслугама које је војвода Петар Бојовић имао говори чињеница да је у официрској каријери одликован чак 41 пут.
"Додељено му је 25 српских и југословенских одликовања, као и 16 одликовања различитих европских држава. Као један од најзначајнијих војсковођа Првог светског рата, одликован је Орденом југословенске круне И реда 1930, Орденом Карађорђеве звезде и реда 1933. и француским Орденом Легије части И реда 1936. године", рекао је Гујон.
Додао је да је Арчибалд Рајс описао војводу Петра Бојовића као "ватреног патриоту који је свој живот посветио отаџбини".
"Војник од умећа и заната, прошао је, као и његова браћа по оружју, кроз бојеве против Турске, Бугарске у два балканска рата. После пробоја Солунског фронта, на челу своје армије, Бојовић је за 40 дана ослободио Ниш, а затим и српску престоницу, наш Београд", истакао је Гујон.
Истовремено, на Новом гробљу су обележене и годишњице смрти војводе Живојина Мишића и армијског ђенерала Павла Јуришића Штурма, а Гујон је рекао да су то били људи који су одбранили нашу слободу и који су својим подвигом заувек задужили српски народ.
"За име војводе Живојина Мишића везују се најславније победе српског оружја. Важно је да се присетимо да је први пут пензионисан 1903. године, а други пут 1913. године. Међутим, када је зазвонило звону за одбрану отаџбине, Мишић је опростио и заборавио све неправде, прихвативши дужност начелника Врховне команде, а потом, и команданта Прве армије. Блиставим победама писао је ратну историју Србије", изјавио је Гујон.
Како је рекао, данас су и више него актуелне речи које је војвода Живојин Мишић упутио краљу Александру упозоривши га да су савезништво у српским ратовима не постоји.
"И данас када би многи волели да виде нашу отаџбину на коленима, Србија чува своју независност и сувереност. Мисао и дело великог војводе осветљавају пут којим корачамо. Имајући у виду мудре речи војводе Мишића, Србија ће наставити да води искључиво своју политику, поштујући савезнике и партнере и држећи се међународног јавног права", поручио је Гујон.
Према његовим речима, у породици Јуришић се чувало предање да су се будући краљ Србије, Петар И Карађорђевић и Павле Штурм срели у Француско-пруском рату и да је Штурм помогао Карађорђевићу приликом бекства, што је можда био разлог за њихово касније велико узајамно поштовање.
"Да је само то предање тачно, било би довољно да се сећамо овог ратника са великим поштовањем и љубављу. Његове победе и спремност да служи отачаству и данас су пример како и људи који су у Србију дошли из далека, могу да је воле и да се за њу жртвују", истакао је он.
Војвода Петар Бојовић је рођен 16. јула 1858. у селу Мишевићи, недалко од Нове Вароши, а након завршетка гимназије завршио је Артиљеријску школу као први у класи, међу 19 питомаца.
Учесник је Српско-турских ратова од 1876. до 1878, Српско-бугарског рата 1885, као и Балканских ратова од 1912. до 1913.
Током Првог светског рата је руководио заузимањем Кајмакчаклана, а посебно се истакао током пробоја Солунског фронта након чега му је додељен чин војводе.
На месту начелника Главног генералштаба Војске Краљевине СХС био је до почетка децембра 1921, док је у међуратном периоду живео повучено.
Аутор је 15 књига из области војних наука, превео је још 11 наслова.
Влада Душана Симовића је 3. априла 1941. реактивирала Бојовића који је у том тренутку имао 83 године и поставила га на место врховног војног инспектора.
Војвода Петар Бојовић је преминуо 19. јануара 1945. од обостране упале плућа, а сахрањен је у породичну гробницу без војних почасти.