Планета Марс има упечатљиву геолошку енигму, такозвану марсовску дихотомију. То је геолошки феномен који Црвену планету дели на јужне висоравни, који се уздижу 5-6 км више од северне хемисфере планете, и глаткије северне низије. Откривено 1970-их кроз слике са НАСА-иних сонди Викинг, порекло дихотомије подстакло је деценије дебате међу научницима.
Планета подељена на два дела
Јужне висоравни су обележене кратерима и древним токовима лаве, док је површина северних низија равна и са мање ожиљака. Геофизички подаци откривају дебљу кору испод јужних висоравни и магнетизованих стена из ере када је Марс имао глобално магнетно поље. Северним низијама, пак, недостаје таква магнетизација.
Густина кратера сугерише да је терен на јужној хемисфери старији. Докази такође указују на древни океан у северним низијама, што поставља питања о потенцијалу Марса за живот. Узрок ове дихотомије се приписује или унутрашњим силама, као што је ток топлоте у омотачу, или спољним утицајима, као што је судар астероида.
Трагови земљотреса на Марсу
У новој студији објављеној у часопису Geophysical Research Letters, професори Хрвоје Ткалчић са Аустралијског националног универзитета и Веијиа Сан са Кинеске академије наука анализирали су земљотресе на Марсу које је снимио НАСА лендер ИнСајт. Ови земљотреси, откривени близу границе поменуте дихотомије, дају трагове о унутрашњости Марса.
Открили смо да наше методе поуздано указују на кластер земљотреса у региону Terra Cimmeria у јужним висоравнима, приметили су Ткалчић и Сан у чланку за The Conversation. Проучавајући како су сеизмички таласи путовали, приметили су да таласи брже губе енергију у јужним висоравнима него у северним низијама, што сугерише да је стена испод југа топлија.
Унутрашње порекло дихотомије
Ова температурна разлика подржава хипотезу да су унутрашње силе, а не спољашњи утицаји, обликовале Марсову дихотомију. Модели показују да су тектонска активност на раном Марсу и конвекција растопљеног омотача могле да изазову расцеп. Временом је створен „устајали поклопац“, замрзавајући дихотомију на месту. Уздизање испод јужних висоравни и спуштање у северним низијама су у складу са овим моделима.
Наши докази о земљотресу за температурну разлику у дихотомији су у складу са овим моделима, објаснили су Ткалчић и Сан. Међутим, потребно је више података о земљотресима и префињених модела да би се у потпуности разрешила једна од највећих геолошких мистерија Марса.
У том смислу, нова студија додаје значајан део тој слагалици, унапређујући наше разумевање геолошке историје Марса, бацајући светло на процесе који обликују планетарну еволуцију.
Погледајте и: