Свети Јован се зове Крститељ јер је, према верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.
Сабор Светог Јована слави се дан по Богојављењу.
Свети Јован је на иконама представљен са крстастим штапом у левој руци и натписом "Покајте се, јер је близу царство небеско."
Предање каже да је Свети Јован погубљен по наређењу цара Ирода, а да је његову главу од цара, на наговор мајке, царице Иродијаде, затражила Салома.
Занесен Саломином игром, цар Ирод је наредио да Јован Крститељ буде погубљен одсецањем главе.
Овом догађају посвећен је посебан празник познат као Усековање главе Светог Јована Крститеља.
Данас се десница Светог Јована чува у Цетињском манастиру.
Десницу светитеља је прво на Острог донео краљ Петар Други Карађорђевић, који се са члановима породице сместио у манастир после шестоаприлског бомбардовања Београда. Тамо је скривена провеле рат, а у једној полицијској рацији 1952. је одузета цркви. Била је у сефу УДБЕ када је пренета у Цетињски манастир, а митрополит Амфилохије ју је 1993. године изнео на светлост дана. Од тада је она у цркви Цетињског манастира.
Свети Јован је узор поштења и правдољубља, а код Срба се поштује обичај братимљења "по Богу и Светом Јовану".
Процењује се да је Свети Јован по броју Срба који га славе као крсну славу на трећем месту, после Светог Николе и Светог арханђела Михаила.
Такође, српски патријарх Порфирије прославља Светог Јована као крсну славу.