„Овакве изјаве са позиције жртве су увек узнемирујуће, јер на тај начин покушавају да мобилишу национално друштво, да га припреме за одбрану од спољних напада. Али пошто се ти напади заправо не дешавају, онда ће друштво заправо бити спремно за напад, односно на агресивне акције на спољном плану“, објашњава он.
И Родригез и његов колега Роберто Гоуларт Менезес са Универзитета Бразилија сматрају да ће кинеско питање бити главно у првој години Трамповог новог председничког мандата. Експерти притом не искључују да од Вашингтона могу добити и Латинска Америка, Европа и Украјина.
Дакле, Владимир Зеленски би требало „највише да паничи“ након објаве Трампове победе.
"Трамп се добро слагао са Путином током свог првог мандата и мислим да ће уступци и помирење са Русијом бити део геополитичких калкулација Вашингтона под Трампом. Тако се десило са Кримом, а све указује да ће тако бити и сада", рекао је Родригез.
Што се западне хемисфере тиче, Гуларт Менезес сматра да би најјачи притисак требало да осете Куба, којој је администрација бившег америчког председника Џозефа Бајдена ублажила санкције почетком јануара, и Венецуела, где је Николас Мадуро 10. јануара почео свој трећи председнички мандат. Осим тога, због територијалних претензија Каракаса према суседној Гвајани, у случају војног сценарија, не може се искључити појава америчке војне базе у региону Амазоније, што такође не може а да не забрине Бразилију, предвиђа експерт.