Према речима новинара и колумнисте РТ Небојше Малића, Доналд Трамп указом поручује да је Америка на првом месту и да је прошло време када је ова земља плаћала туђе рачуне.
Подсећамо, између осталих указа које је Трамп потписао непосредно пошто је положио заклетву и ступио на дужност, налази се и указ (такозвана извршна наредба) о привременој суспензији свих америчких програма помоћи другим земљама на деведесет дана.
Како се наводи у саопштењу Беле куће, у том периоду биће утврђено да ли је америчка финансијска помоћ у складу са политичким циљевима нове администрације.
„САД убудуће неће пружати никакву помоћ другим земљама, а да то у потпуности не одговара спољној политици председника САД“, наводи се у указу и додаје да „индустрија и бирократија иностране помоћи САД не одговарају америчким интересима и да су у многим случајевима у супротности са америчким вредностима“.
Лоше вести за америчке партнере у Европи
Већ неколико месеци преко друштвених мрежа (пре свега преко мреже „Икс“), Илону Маску, а самим тим и Трампу стижу документи који показују како се троши америчка финансијска помоћ другим државама. Како Малић наводи, ту има свакаквих ствари – на пример, истраживање трансџендер медведа у Мексику. Због тога је, како наш саговорник сматра, Трамп суспедновао помоћ.
За адвоката Бранка Павловића, основна Трампова идеја је да сви који примају помоћ морају да се додатно подреде интересима Америке.
„Ништа више неће бити по уходаним стварима, а када ствари нису уходане, онда то сигурно неће бити у корист америчких партнера, него на њихову штету. Тако да их сигурно облива хладан зној, јер је ово најава још већих захтева, пре свега мислим на кључне европске државе“, сматра Павловић.
Европске државе ће сада морати саме да финансирају оно што се до сада називало заједничким пројектима, а што су у ствари амерички спољнополитички пројекти, додаје он.
Европа ће морати да даје више – али одакле
Амерички аналитичари сматрају да Трампова уредба неће „закачити“ највеће кориснике америчке помоћи: Украјину, Израел, Египат и Јордан. Међутим, саговорници Спутњика не слажу се са тим – последице ће осетити и ове земље, макар посредно.
„Ово није добар знак за Кијев, који гута толико новца на дневној бази, да им је деведесет дана као гладна година. Без америчке помоћи Европа ће морати да се определи за већа давања, али невоља је у томе што у Европи највише дају Немци које очекују избори 23. фебруара. И рећи да ће Немачка пред изборе повећати издвајање за Украјину је потпуно нереално. Тако да ће фебруар и март бити веома тешки за Украјину“, објашњава Павловић.
Малић такође дели мишљење да ће последице мораторијума осетити и кијевски режим.
„Да сам ја владар у Кијеву, замислио бих се шта ми је чинити“, констатује он.
Подсећамо, Стејт департмент је саопштио у јануару да је од фебруара 2022. године за војну помоћ Украјини издвојено скоро 66 милијарди долара, а од 2014. године – скоро 70 милијарди.
Ако се изузме Украјина, највише финансијске помоћи од Вашингтона добијају државе Блиског истока: Израел 3,3 милијарде долара годишње, Египат 1,5 милијарди долара годишње и Јордан 1,7 милијарди долара годишње, а суспензијом ће бити закачене арапске државе, док ће се за Израел наћи начин да се настави са финансирањем, мисли Павловић.
Добра вест – мање америчке пропаганде
Најдиректније последице Трампове одлуке осетиће они који живе од америчких грантова. Ако је тачно да је Трамп заиста блокирао свако могуће финансирање, као што се чини из уредбе, требало би очекивати да неке организације које су до јуче функционисале, обуставе рад, јер новца више неће бити.
„На примеру ко остане, а ко извиси у тој причи видећемо ко су људи који су радили за рачун Американаца, а ко је највише погођен знаћемо по томе ко је отишао у Брисел, Берлин или Лондон у покушају да надокнади губитак“, каже Малић.
Према Павловићевом мишљењу, значајно смањење финансијске подршке невладином сектору, између осталог и у Србији, имаће позитиван утицај, јер ће са недостатком новца опадати и проамеричка и про-НАТО пропаганда.
Погледајте и: