„Европска правила јасно говоре да је по питању санкција потребна једногласност, али се већ спекулише да ће се ова конкретна правила другачије тумачити уколико једногласности не буде. Поставља се питање: ‘Да ли закон има снагу или је закон у сили?’ Кажу да ће, ако не буде било једногласно, ‘силовати’ европска питања владавине права, европску демократију и покушаће да методом већине нађу решење спољнополитичких питања, која се уопште могу решити само једногласно“, рекао је Сијарто за радио „Кошут“.
Према његовим речима, демократија у Бриселу значи да „бриселски званичници, бирократе или неке велике државе-чланице доносе или тумаче правила како желе“.
„Данас би на испиту из владавине права Брисел, бриселске бирократе и либерални лидери неких великих земаља ЕУ доживели велики неуспех“, оценио је Сијарто.
Мађарски министар је додао и да Европска унија „на неки начин чак подстиче Украјинце да се понашају крајње дрско“ према земљама Централне Европе, угрожавајући њихово снабдевање енергентима.
Сијарто је раније, пре могућег продужења санкција Русији, захтевао гаранције од шефице европске дипломатије Каје Калас и генералног секретара Организације за економску сарадњу и развој Матијаса Кормана да се Украјина и ЕУ неће мешати у снабдевање Мађарске енергентима.
Раније је мађарски премијер Виктор Орбан изјавио да је укупна штета за Мађарску од санкција Русији већа од 18 милијарди евра, па је Будимпешта сада „повукла ручну“ и тражи од Европске уније да размотри сврсисходност даљег продужења санкција. Према његовим речима, санкције Русији биће продужене само ако Украјина врати транзит гаса, заустави нападе на „Турски ток“ и престане да прети транзиту нафте.
Санкције су тренутно на снази до 31. јануара и требало би да буду продужене до 31. јула 2025. године.
Погледајте и: