Према истраживању које је предводио Џефри Елис из Америчког геолошког института, ова скривена резерва би могла да обезбеди довољно енергије да свет функционише без ослањања на фосилна горива чак наредних хиљаду година.
Геолошки водоник, познат и као „природни“ водоник, формира се природним геохемијским процесима дубоко у Земљиној кори.
Ова јединствена врста водоника разликује се од индустријски произведеног водоника, који се често добија из природног гаса или кроз електролизу воде, преноси science.org.
Према проценама истраживача, укупне резерве геолошког водоника могле би да износе око 6,2 билиона тона (5,6x1012 метричких тона), што ову супстанцу чини потенцијално кључним извором енергије са ниским садржајем угљеника.
„Ако бисмо успели да искористимо само два одсто ових резерви, задовољили бисмо глобалне потребе за водоником у наредних 200 година“, истиче водећи аутор студије Џефри Елис.
Енергија садржана у овим резервама далеко премашује све познате залихе природног гаса.
Поред тога, геолошки водоник не производи угљен-диоксид током сагоревања, што га чини еколошки прихватљивијом алтернативом.
Ово би могло играти кључну улогу у смањењу емисија и достизању глобалних циљева за нулту емисију угљеника.
Професор са Универзитетског колеџа у Лондону Бил Мегвајер наглашава да ако свет озбиљно планира прелазак на одрживе изворе енергије, истраживање и коришћење геолошког водоника мора постати приоритет.
Иако потенцијал геолошког водоника звучи револуционарно, његовој експлоатацији, међутим, на путу стоје бројни технички и логистички изазови.
Већина ових залиха налази се на великим дубинама или у подморским областима, што значајно отежава њихово ископавање.
Течни водоник у унутрашњости Земље постоји у врло специфичним условима, под високом температуром од неколико стотина степени.
Међутим, да би водоник био течан, мора да буде и под екстремно високим притиском, јер на површинским условима (нижем притиску) водоник брзо прелази у гасовито стање.
У дубоким слојевима Земље, где су притисак и температура изузетно високи, водоник је стабилан у облику течне фазе.
Геолошке баријере (као што су слојеви стена, минерала и дубоко укорењени притисци) спречавају да он изађе на површину.
Поред тога, да би водоник постао течан и остао течан на површини, потребни су посебни услови за хлађење, којих у површинским слојевима Земље нема.
Откривање постојања течног водоника у унутрашњости Земље је изазов и научници често користе рачунске моделе и експерименте са високим притисцима у лабораторијама, како би схватили како би водоник могао да изгледа и како би се понашао у екстремним условима.
Геофизичка истраживања (као што су сеизмичка, на пример) такође, могу да открију индикације о присуству течног водоника на великим дубинама.
„Развијање инфраструктуре за вађење водоника на великим скалама захтеваће огромне инвестиције и глобални координисани напор“, објашњава Мегвајер.
Он је додао да то није нешто што ће се десити преко ноћи. Постоје, међутим, охрабрујући примери.
Залихе геолошког водоника већ су идентификоване у Албанији и Малију, што сугерише да се слична налазишта могу открити широм света.
Истраживачи су уверени да уз адекватно финансирање и даља истраживања, овај извор енергије може да постане кључан за енергетску транзицију.
Студија истиче и да су земље са високим степеном коришћења фосилних горива идеалне за увођење овог алтернативног решења.
Учествовањем у истраживању нових извора, многе државе би могле да смање зависност од увоза фосилних горива.
Џефри Елис наводи да би ово откриће могло да редефинише глобалне енергетске стратегије јер геолошки водоник пружа прилику не само за смањење емисија већ и за постизање енергетске независности.
Поред даљих истраживања, потребно је развити и правне регулативе које ће омогућити сигурну и ефикасну експлоатацију геолошког водоника.
Експерти се надају да ће овај „скривени драгуљ“ испод површине постати кључни играч у трци за одрживим енергетским решењима, закључује портал.
Погледајте и: