Удружење потрошача Ефектива постоји већ 14 година, а у последње три активно прате кретање цена и пореде оне из Србије са ценама у региону и Европи. Свакодневно наилазе на различите примере који показују да су цене хране, кућних потрепштина и кућне хемије у Србији међу највишима у Европи. Они су чак имали и истраживање које је показало актуелне цене у Москви, која важи за један од скупљих градова, где се на крају испоставило да су цене код нас знатно више чак и од њихових.
Из ових разлога, у Удружењу потрошача Ефектива сматрају да је потребно снизити цене намирница у Србији па позивају на бојкот великих радњи. Дејан Гавриловић из „Ефективе“ каже за Спутњик да су они и раније писали о овим проблемима, те да су чак размишљали да покрену и акције у појединим трговинским ланцима. Упозоравали су велике продавнице да ће спроводити одређене активности у њиховим малопродајним објектима, како би скренули пажњу јавности, али каже Гавриловић, бојали су се реакције потрошача. Ефектива је такође тражила од супермаркета и да исправе одређену непоштену пословну праксу коју су спроводили, међутим, до тога исто није дошло. Сада су се, каже Гавриловић, ствари промениле.
Сада се народ мало охрабрио. Недавно је одржан бојкот продавница у Хрватској који је донео смањење прихода трговинским ланцима за 50 одсто у том дану. Са тим ветром у леђима донели смо одлуку да и ми позовемо потрошаче на бојкот, рекао је Гавриловић за Спутњик.
У Хрватској је бојкот донео смањење прихода трговинским ланцима за 50 одсто у том дану.
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Ко је на мети?
Гавриловић каже да је ово само једнодневни бојкот упозорења где ће се циљати на пет највећих трговинских ланаца у Србији – Делез у оквиру кога су Макси и Шоп енд гоу, затим Меркатор у оквиру кога раде Рода и Идеа, онда Универекспорт, Дис и Лидл. Једна од ствари које су погурале читав бојкот је и чињеница да је четири од ових пет ланаца Комисија за заштиту конкуренције означила као сумњиве. Против њих је покренут поступак под сумњом да су договарали цене на штету потрошача.
Гавриловић каже да из Ефективе очекују да се грађани солидаришу са бојкотом ових трговинских ланаца, односно да сутра нико у њих не улази и да би то могло послужити као упозорење. Уколико поменуте радње не промене ценовну политику, следеће акције ће, каже он, бити озбиљније и штетније по ове радње.
Делез у оквиру кога су Макси и Шоп енд гоу, Меркатор у оквиру кога раде Рода и Идеа, Универекспорт, Дис и Лидл су под сумњом Комисије за заштиту конкуренције да су договарали цене на штету потрошача.
© Sputnik / Спутњик
Купујемо у комшилуку
Наш саговорник објашњава да ни у „комшилуку“ односно у околним земљама ситуација није боља. Они се такође жале на астрономске цене, па купују у другим земљама.
Потрошачи у Хрватској кажу да се снабдевају у Словенији, односно да је њима повољније да оду у Словенију по намирнице него да купују у Хрватској. У Словенији је просечна плата неких 150 до 200 евра већа него у Хрватској. То све даље иде ланчано, јер грађани Србије који живе у пограничним местима иду у Хрватску да купују. Дакле, ако грађани Србије иду у Хрватску да купују, а Хрвати у Словенију, јасно је где је скупље а где јефтиније.
Гавриловић верује да велики трговински ланци који најобичнију чоколаду од 300 грама продају за 900 динара њу заправо ни не продају кад има максималну цену. Они сачекају да направе праву продају онда када оригиналну цену спусте на акцијску, на којој такође имају одређену зараду.
Чоколада ,,Најлепше жеље" у Србији кошта 472,99 динара, док у далеком Чикагу кошта 111 динара.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Просто ми је невероватно да би неко ушао у радњу и дао хиљаду динара за чоколаду од 300 грама, осим ако му баш није преко потребна.
Опште добро
Из Удружења потрошача Ефектива верују да је сасвим изводљиво изборити се за снижење цена, али кажу да то опет зависи од нас самих, односно тога како се будемо понашали и прихватили бојкот. Гавриловић сматра да, уколико будемо солидарни у сутрашњој акцији, можемо врло брзо натерати велике трговце да изврше корекцију цена и чак дугорочно промене ценовну политику.
Примера ради, ми стално причамо како нам је гориво најскупље у Европи, а онда изађете на улицу и видите да су пуне аутомобила, да почетком викенда не можете да изађете из града, а да крајем викенда не можете да уђете у град. Причамо како је скупо гориво, али се оно и даље продаје у истој количини. Докле год неко види да нема пада продаје, он нема мотив да спусти цену. Исто је и са трговинским ланцима. Докле год они виде да немају прихода, нема ни логике да ће они сами рећи хајде да спустимо цене.
Уопште нема разлога за било какву бригу од економског краха, тврди Гавриловић, и сви слични страхови су неосновани. Уколико нечија дневна куповина, на пример, тренутно износи 5000 динара, а све те намирнице реално могу да се купе за 3000, ту разлику новца ће потрошач усмерити на нешто друго. Он ће платити рачуне, или ће можда купити више намирница, тако да нема разлога да економија земље на било који начин испашта.
У Србији кило банана кошта 199,99 динара, док у Хрватској, упркос чињеници да ни тамо не расту банане, кило кошта 113 динара.
© Sputnik / Оливера Икодиновић
Пре до краха може да дође на тај начин што народ све мање купује, па је све мања потрошња, или се одваја за потрошњу то што мора да се одвоји, па трпи нешто на другој страни – рачуни, банке, друге обавезе. У Немачкој, рецимо, просечна плата износи 2500 евра, а цене хране су јефтиније него код нас и нешто не видим да њихова економија, конкретно због тога, има икакав проблем. Мислим да би та корекција цена била опште добра за цело друштво, закључује Гавриловић.
Погледајте и: