Играч племенитог кова, потеза, вица, када треба и голгетер, а када екипа захтева и пакер, али пре свега – лидер.
Није тако било током његова прва два боравка у Партизану, трећи је на површину избацио све људске и играчке квалитете 32-годишњег фудбалера који верује да ће успети да оствари сан – титулу са црно-белима.
„Живим и сањам тај сан што се тиче Партизана. То је моја звезда водиља и покушаћу да остварим тај циљ. Ако не, остаће велика жал, али што је до мене ја покушавам да радим, колико год могу, да добијем минуте на терену. Засад нисам успео да приђем близу циљу. Прошле године је било лепо, али неке чудне ствари су се дешавале, што пад наше игре, што неки спољни фактори, утицали су на то да борба за титулу буде незанимљива“.
У току су промене у Партизану, на челу је Радна група која планира корените промене, а Николић зна одакле треба да се крене.
„Пут ка здравом Партизану је у томе да у њему игра све више нас који воле клуб, да буде што више деце која ће својим квалитетом доћи до првог тима. Не кажем да сада немају, али кажем да селекција буде јача, да буде на што већем нивоу. Колико год да су Партизан и Телеоптик избацивали талената, у последње време се то и не дешава. Уколико добри играчи не долазе из школе то значи да школа није урадила добар посао. То је моје мишљење. Вероватно тамо има добрих тренера, на пример мој млађи брат Душко Јанаћковић игра у Телеоптику, један је од најбољих играча кадетске селекције код тренера Марка Вранића. Њихови резултати показују да се ту ради о квалитету“.
Николићев млађи брат игра на позицији „десетке“, како популарни Таки истиче „изумрле десетке“ и за наследника има поруку – да досања сан о титули.
„То му је обавеза и задатак! Наша жеља је била да заиграмо заједно у првом тиму, што се мене тиче, ја могу да га сачекам“.
А имаће млади Душко од кога да учи како се понаша на терену. Од Николића су учили и ривали, нарочито некадашњи играч вечитог ривала Алекс Виго кога је Таки „преваспитао“ после беспотребног потеза и провокације учињене према навијачима Партизана.
„Верујем да су њихови играчи рекли њему да то не сме да ради. Када бих ја видео свог саиграча да то ради, рекао бих му да он нема ништа против навијача. Морамо да поштујемо сваког, можемо да се не волимо, али морамо да се поштујемо. Ја поштујем сваки клуб, могу навијачи да ме вређају, може да ми смета, али да пуцам по некоме? То је за мене одвратно и исто бих рекао свом саиграчу. Дошао си у нашу земљу, пробај да покажеш поштовање па иди у свлачионицу, ради шта хоћеш. Не бих волео да видим свог саиграча да то уради, мислим да бих се први ја јавно извинио јавно у његово име“.
Николић је недавно дошао у центар пажње јер је издвојио позамашну своту новца за помоћ домаћину Радовану Здравковићу из села Батоте код Бруса, подно Копаоника, коме је запаљена штала.
„Нисам желео да се то избацује у јавност, али ми и није криво што се то догодило. Пријатељска страница је то избацила, можда би се тиме и подстакао још неки фудбалер да помогне. Ја сматрам да је том човеку изгорела кућа јер он од тога живи. Ако је то тако било, нека запале још једном, направићемо још једну!“, поручио је Николић.