„Шансе за то да они (Кијев) опет добију нуклеарно оружје су отприлике између мизерних и никаквих. Будимо искрени, сви знамо да се то неће десити“, истакао је он за ТВ „Фокс њуз“.
Он је истакао да је идеја о предаји Кијеву нуклеарног оружја осуђена на неуспех.
Келог је такође нагласио да план за решавање украјинског сукоба треба да узме у обзир мишљење свих страна.
„Што се тиче припреме планова за окончање овог крвопролића, треба да будемо сигурни да су узета у обзир осећања свих страна. Када дођемо до разговора лицем у лице, тада се може радити на, да тако кажем, на уступцима“, оценио је Келог.
Сједињене Државе ће објавити план за решење украјинске кризе на Минхенској безбедносној конференцији средином фебруара, јавила је претходно агенција Блумберг.
Агенција је, позивајући се на добро обавештене изворе, навела да ће специјални изасланик америчког председника Кит Келог представити нацрт савезницима.
Подсетимо, амерички лист "Волстрит џорнал" је раније објавио да је амерички председник Доналд Трамп наложио Келогу да издејствује прекид украјинског сукоба у року од 100 дана.
Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова изјавила је раније да изјаве шефа украјинског режима Владимира Зеленског о неопходности да се Украјини преда нуклеарно оружје говоре да је он манијак, који сматра планету објектом својих болесних фантазија.
Према њеним речима, нуклеарне електране за Зеленског „нису извор мирољубиве енергије, већ прљаво нуклеарно оружје које је кијевском режиму потребно за уцену“.
Зеленски је раније изјавио да Запад треба да преда Украјини нуклеарно оружје и пошаље у земљу свој војни контингент, уколико не планира да прими Кијев у НАТО.
У децембру 1994. године у Будимпешти је потписан споразум на основу којег су Украјина, Казахстан и Белорусија предале Русији нуклеарно наоружање заостало из Совјетског савеза - Украјина 1900, Казахстан 1.400 а Белорусија 100 бојевих глава. Оружје из Украјине и Казахстана је уништено док су бојеве главе из Белорусије делом уврштене у нуклеарни арсенал Русије.
Гаранти Будимпештанског меморандума били су Америка, Велика Британија и Русија. Највише је добила Америка која је на тај начин парафирала пропаст свог архи-непријатеља – Совјетског савеза. Украјина, Белорусија и Казахстан су се ослободили врућег кромпира јер као земље у транзицији, нису могле да плаћају изузетно скупо одржавање и обезбеђење наслеђеног нуклеарног арсенала.
Погледајте и: