Америка данас, потпуно руши темеље глобализма. Најављује разарање чак и Уједињених нација и са гађењем и презиром гледа и на само постојање Европске уније. Фукојамина идеја краја историје доживела је потпуни дебакл. Нова историја тек почиње.
Хоће ли Србија, у условима тог лома, наставити жмурећи да испуњава уцене и прохтеве бриселских чиновника и развлашћених европских лидерчића одлазећег поретка - како би отворила још неки мизерни кластер или поглавље?
Одбрана Косова
Велике силе данас се припремају за нову Јалту, нову расподелу интересних зона и тотални потрес, а Трамп чисти и затире комплетну бајденовско-клинтоновску заоставштину која је политичким и идеолошким инжењерингом злостављала цео свет?
Хоће ли Србија, и у тим условима, наставити да корак по корак у јаловом бриселском дијалогу, слушајући разне Соренсене и Лајчаке, предаје суверенитет јужне српске покрајине Приштини у чијем је центру споменик Била Клинтона који маше својој мафијашкој творевини? Или ће одважно подићи лествицу и затражити чак и од Америке да отпризна лажну државу која је згазила и хришћанске темеље Европе.
Одбрана Српске
Америка би данас да отме Канаду и Гренланд, присваја Панамски канал и подиже туристичку ривијеру у исељеном Појасу Газе...
Да ли је време и да Београд отворено крене у коначну одбрану оног што је наше? Републике Српске која може бити или уважена и равноправна унутар БиХ на темељу Дејтона или, у противном, заштићена и придружена Републици Србији? Јер, доста је понижавана и урнисана од бившег америчког естаблишмента и његових европских Шмитова.
Ко нам је солио памет?
Америка данас чисти и поништава пројекте УСАИД и НЕД који су давали милијарде долара медијима и НВО организацијама да тоталитарно и криминално шире „демократију“ и „нове вредности“ у свету.
Зар није час да Србија сама изнесе на видело ко нам је овде деценијама солио памет из тих опасних центара? Ко нас је деценијама убеђивао да смо примитивни, заостали и геноцидни, ко нам је диктирао прописе, реформисао школство, правосуђе и „унапређивао“ (разарао) културу и да са тим поретком раскрстимо заувек?
Одбрана СПЦ
Управо сада Трамп оснива државну службу за одбрану хришћанства у Америци, а Русија свом силином брани православне темеље и креће у званични рат против свих облика сатанизма у тој земљи.
Хоћемо ли мирно гледати, да у том тренутку, демонизовани анархисти у Србији, југо-нарикаче, горди полуинтелектуалци, повампирени скојевци и бољшевици, отворено у дневнополитичком обрачуну вређају и нападају српског патријарха и врх Српске православне цркве?
Мушкарац и жена
Америка данас, долази на вредносне позиције Русије док се брутално обрачунава са воук и ЛГБТ идеологијом и трансродним застрањивањима и јасно планети каже да постоји само мушки и женски пол.
Није ли дошао прави тренутак да први и без спољних утицаја, укинемо деформисане законе о родно равноправном језику, да прецртамо све прописе умирућег вредносног поретка и да избацимо из наставе уџбенике у којима сека може да буде бата и обрнуто? Да се вратимо себи.
Пад либералног зида
Срби су епску трагедију, жртву и тријумф из Првог светског рата утопили у трагедију Југославије, а устанак и победу против Хитлера, завршили убијањем свог грађанства, сабијени у федералну републикицу издељену на још две покрајине. Док су награђени сви они који су Хитлера и нацисте 1941. дочекали цвећем, клањањем и салутирањем?
Хоћемо ли дозволити да нас и сада, када је пао либерални зид и у Америци, престигну антируски јастребови у региону, верне улизице и миљеници бајденовског система, полторни Камале Харис и прваци у имплементирању комплетног постлибералног лудила. Они ће брзо да промене господара.
Епоха која меље
Срби нови век дочекују као једина земља у Европи која није увела санкције Русији и чији су грађани једини у Европи већински подржали избор Доналда Трампа. Клинтон нас је бомбардовао и дочекали смо да се његов НАТО свет пред нашим очима распада. Издржали смо и да не признамо Косово и да не учинимо тај коначни корак у национални амбис.
Некако смо издржали. Нисмо прешли границу. Хоћемо ли сад дозволити да нас самеље епоха?
Српска кукуруз лига
Нови историјски тренутак дочекујемо у унутрашњим поделама, пилићарским ратовима, блокадама и догађањима народа на свим странама. У буци и бесу. На ивици грађанског рата.
У судару збуњене, уплашене и идеолошки разводњене владајуће гарнитуре и превазиђене и потрошене опозиционе УСАИД елите која, сакривена иза искрених студентских идеала и заноса, у свом глобалном поразу види коначну и одлучујућу шансу да се домогне државног буџета.
Док се игра велика светска утакмица, као да смо поново спремни само за масовну тучу и шамарање на блатњавом терену у најнижој кукуруз лиги. За шорку! До последњег Богатића.
Историја не прашта када се овакве шансе пропусте.
Србијо, одлучи се!