Светлост ове галаксије закривљена је услед њене гравитације, пише Гардијан.
Снимци које је начинио телескоп показују круг бљештаве светлости савршеног облика око галаксије НГЦ 6505, кроз који се у даљини може видети још једна, удаљенија галаксија која се налази директно иза ње, а удаљена је више од 4 милијарде светлосних година од Земље .
„Ово је изванредно, узбудљиво и срећно откриће“, казао је астроном Стивен Сарџент, додајући да је појава Ајнштајнов прстен изузетно ретка.
Он је објаснио да се кроз закривљени простор и време оближње галаксије у позадини види друга, удаљенија галаксија.
Општа теорија релативности Алберта Ајнштајна је геометријска теорија гравитације која предвиђа да се светлост закривљује око масивних објеката у свемиру, што значи да галаксије могу да делују као џиновска сочива.
Ајнштајнови прстени за астрономе представљају моћан инструмент пошто откривају тела која би иначе била затамњена и сакривена у форми мрачне материје.
Главна мисија Еуклида, телескопа ЕСА вредног милијарду евра, је да дође до информација о природи такозване мрачне материје и енергије, које чине 95 одсто свемира.
Коначни циљ телескопа, који може да детектује галаксије удаљене до 10 милијарди светлосних година, је стварање највеће 3Д мапе космоса икада направљене.
То ће омогућити астрономима да открију распрострањеност мрачне материје и утицај мрачне енергије, мистериозме силе која убрзава ширење универзума, пише Гардијан.
Најновији снимци телескопа показали су, међутим, његову фантастичну способност да направи изузетно јасне фотографије које откривају нове структуре у оближњем свемиру, попут галаксије НГЦ 6505 која је од Земље удаљена око 590 милиона светлосних година, као и неименоване галаксије у позадини удаљене 4,42 милијарде светлосних година.
„Галаксија НГЦ 6505 је астрономима позната већ врло дуго, па ипак овај прстен никада пре није био примећен. То доказује колико је Еуклид моћан да пронађе нова открића, чак и на местима за која смо мислили да их добро познајемо“, казала је научница која ради на пројекту телескопа ЕСА, Валерија Петорино.
Погледајте и: