Помоћу детектора за метал првобитно је на једном пољу крај Хезингена пронађена закопана ризница златника из времена Меровинга. Неких 170 метара на западу пронађена су још три налазишта, а у њима је био такозвани ђавољи новац или диоболгелдæ, наводи се у студији објављеној у „Medieval Archeology“.
На једној локацији нађен је један златник, на другом 24 златника (што целих, што изломљених), као и златни привезак и сребрна минђуша, на трећем златници и мали привезак. На свим тим местима било је и сребрњака.
Како наводи Phys.org, описи из тог времена наводе да су становници ових области, народи германског порекла, морали да се одрекну паганских богова и да престану да им нуде „ђавољи новац“ на местима обожавања. Постојање, тог новца ипак показује да пракса није одмах нестала.
„Мисионари попут Плехелмуса и Лебујнуса познати су по раду у тим регионима око 760. и тада су освећене прве цркве. Места обожавања паганских богова највероватније је користила локална елита како би показала свој статус“, рекао је др Јан-Вилем де Корт, археолог Агенције за културно наслеђе Холандије.
Он наводи да су становници били Германи, да се традиционално то сматра саксонском територијом, али да локално становништво себе можда није сматрало Саксонцима (Сасима).
„То је више термин који су користили странци да опишу пагане“, рекао је Де Корт за „Лајв сајенс“.
Локалци су једно време служили у помоћним јединицама римске војске, али у 6. и 7. веку Римљана већ вековима није било ту, наводи се. Којим боговима је новац посвећен није познато, али се зна да су поштовали Вотана и друге германске богове.