Како наводи АП, дуге се тако често појављују на Хавајима да су постале популаран симбол у свакодневном животу, па се могу видети насликане на аутобусима, зградама, регистарским таблицама.
Истовремено, у именима многих спортских и универзитетских тимова на Хавајима садржана је реч дуга.
Због свега тога, професор атмосферских наука на Универзитету Хаваја у граду Маноа, Стивен Басингер назвао је то острво „светском престоницом дуге“.
Према његовим речима дуге на том острву су можда најлепше на целој планети.
Он је чак направио и апликацију „RainbowChase“ која помаже људима да пронађу дуге на Хавајима.
Пошто је њихова појава тако честа, у хавајском језику постоји чак 20 назива за дугу, а у народној традицији острва оне представљају божанске или натприродне силе.
Научник и саветник за културу у Институту за очување природе Хаваја, Сам Оху Гона каже да се дуге сматрају симболом Канеа, једног од четири врховна божанства у хавајској традицији.
Научници постављају питање да ли ће се број дуга смањити услед све већих климатских промена, а једна од њих, професорка екологије на Универзитету у Њујорку, Кимберли Карлсон, која је неко време радила на Хавајима, каже да њене анализе предвиђају да ће до 2100. године дуге бити ређе у региону Медитерана, Бразилу и деловима Централне Африке.