Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да се референтна каматна стопа налази на нивоу од 5,75 одсто од септембра 2024. године, када је у текућем циклусу ублажавања монетарне политике смањена за 25 базних поена по трећи пут, након смањења у јуну и јулу исте године.
Ефекти наведених смањења каматне стопе могу се очекивати и у наредном периоду.
Извршни одбор је навео да је и поред кретања инфлације у границама циља, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике, имајући у виду услове у међународном окружењу.
О комплексности тих услова, како је наведено, говори чињеница да је глобална инфлација још генерално висока, док је истовремено економски раст у многим земљама и регионима релативно спор.
Ипак, највише забринутости и даље изазива непредвидивост макроекономских дешавања у међународном окружењу, пре свега раст геополитичких тензија, јачање протекционизма и фрагментације глобалног тржишта.
У складу с оценама водећих релевантних институција, Извршни одбор је имао у виду да би нове протекционистичке мере могле да утичу на међународно макроекономско окружење, трговинске токове и ланце снабдевања, са последицама на инфлацију и економску активност, због чега је потребна опрезност у вођењу монетарне политике.
Оцењује се да је опрезност потребна и због неизвесности око кретања светских цена енергената и других примарних производа, као и појединих прехрамбених сировина, које су недавно достигле рекордне цене на светским берзама услед суше у земљама које су водећи произвођачи.
Mеђугодишња инфлација наставила да се креће унутар граница дозвољеног одступања
Што се инфлације тиче, из НБС су навели у саопштењу да је у складу са најавама Извршног одбора, међугодишња инфлација наставила да се креће унутар граница дозвољеног одступања од циља и у децембру је износила 4,3 одсто, што је и ниво око кога се стабилизовала током друге половине 2024. године.
Истакли су да је опадајућа путања међугодишње инфлације током 2024. постигнута пре свега успоравањем раста цена хране и енергената.
Смањењу базне инфлације која представља индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета, допринеле су мере монетарне политике НБС, нижа увозна инфлација и инфлациона очекивања, као и постепено ишчезавање ефеката екстерних шокова.
Ипак, као и у другим земљама региона, укључујући зону евра, базна инфлација се у другој половини године кретала изнад укупне инфлације и у децембру је износила 5,3 одсто међугодишње.
Када је реч о предвиђањима за наредни период, истакнуто је да би инфлација требало да настави да се креће у границама циља, с тим да ће се почетком ове године кретати на сличном нивоу као крајем 2024, а затим ће средином године успорити.
Успоравању ће, како је наведено, пре свега допринети и даље рестриктивни монетарни услови и нижа увозна инфлација, као и долазак нове пољопривредне сезоне под претпоставком да ће она бити просечна.
Очекује се да ће и базна инфлација успорити у наредном периоду и постепено се приближити укупној инфлацији.
Извршни одбор је разматрао и актуелна економска кретања и посебно истакао чињеницу да је смањење инфлације у Србији остварено уз задржана позитивна кретања у реалном сектору.
Према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у последњем тромесечју 2024. износио је 3,3 одсто, а на нивоу целе године 3,9 одсто.
Посматрано на нивоу године, боља остварења у индустрији, пре свега прерађивачкој, као и у услужним секторима више су него компензовала негативне ефекте суше на пољопривредну производњу.
Позитиван допринос потекао је и од грађевинарства, захваљујући пре свега реализацији инфраструктурних пројеката планираних програмом Србија Експо 2027.
Убрзање раста економске активности очекује се и у овој години и то подстакнуто растом домаће тражње, али не у мери у којој би то нарушило средњорочну ценовну стабилност.
Предвиђа се да ће се раст приватне потрошње заснивати на већем расположивом дохотку и позитивним трендовима на тржишту рада.
Раст инвестиција ће се заснивати на повећаној профитабилности привреде у претходним годинама, очекиваном наставку високих прилива страних директних инвестиција, планираним капиталним издацима државе у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, као и повољнијим финансијским условима захваљујући досадашњем ублажавању монетарне политике НБС и Европске централне банке.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио фебруарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 19. фебруара, када ће бити додатно образложене и донете одлуке монетарне политике.
Погледајте и: