„Поента мог истраживања била је да откријем ко, кад и где је открио процес топљења гвожђа из руде. Зато смо морали да анализирамо археолошке остатке од гвожђа и откријемо да ли су направљени од метеоритског или топљеног гвожђа“, навео је др Алберт Жамбон, главни аутор студије објављене у „Journal of Archaeological Science Reports“.
Он и његов тим испитали су предмете са два гробља у јужној Пољској, удаљена око шест километара. Оба гробља су припадала Лужичкој култури и датирана су на период од Халштата C до C/D, између 750. и 600. године пре нове ере.
Коришћењем аналитичких техника, међу којима су XRF, SEM, EDS и рендгенска микротомографија, научници су успели да утврде састав предмета, дистрибуцију елемената и унутрашњу структуру сваког узорка.
Др Жамбон и његове колеге утврдиле су да су бар четири предмета - три наруквице и значка - делимично направљена од метеоритског гвожђа, тј. гвожђа које не потиче са земље.
Због количине никла у гвожђу, научници су закључили да је реч о метеоритском гвожђу са посебно великом количином никла, и да је оно вероватно пронађено у локалу. С друге стране, земаљско гвожђе набављали су или са Алпа или са Балкана.
Занимљиво је, додаје се, да ни у једном гробу није било злата, сребра, драгог камења или роба из далека, што је навело научнике да закључе да метеоритско гвожђе у том тренутку није сматрано престижним.
„Током бронзаног доба вредност гвожђа била је десет пута већа од злата, а у раном гвозденом добу је пала драстично и била је мања од бакра“, објаснио је др Жамбон.
Како верују научници, због различите боје ванземаљског (бело) и земаљског (црно) гвожђа, они су мешани ради украса и то много пре него што је осмишљен дамаск челик, пренео је Phys.org.