Развој догађаја у украјинском сукобу чији се крај полако назире након приближавања ставова Русије и САД овако објашњава генерал Митар Ковач, подсећајући да Русија располаже таквим ракетама од којих нема одбране и које Запад нема чиме да пресретне.
Заслуге руске војске и науке
Како истиче генерал, руска наука је то омогућила а онда и руска војска која зна то оружје да користи чиме је остварила стратешко преимућство у односу на Запад и осујетила његове нимало наивне сценарије усмерене на стратешки пораз па и распарчавање Русије.
Објашњавајући шта то на Западу нису схватали кад су кренули на Русију, режисер и писац Драгослав Бокан каже да је после Неаполеона и Хитлера дошао ред и на Англосаксонце да разумеју да је немогуће освајање огромног простора Русије и њеног моћног народа.
Како каже, овај трећи велики покушај Запада да иде ка истоку има, међутим, нешто другачију димензији – нихилистичку:
„Никога ту није било брига не само за Украјинце, него ни за Енглезе, Французе, Американце, не само за Русе. Тај нихилистички покушај је толико опасан, као видео игрица у којој не остају сузе и жалост због мртвих него се све догађа као акција на берзи која није успела па ајмо онда поново, без обзира колико коштала људских живота. Зато је Трамп толико важан јер је он дошао да спроведе идеју Америка Американцима. И то је оно што је сасекло ону врсту глобалистичке коалиције која је била идеолошка.“
Коперникански обрт
Трамп, истиче Бокан, размишља о америчким интересима и није му свеједно да ли ће амерички војници страдати по свету, а људи по свету с разлогом спаљивати америчке заставе.
„То је тај квантни скок, коперникански обрт да је дошао Американац на чело Америке. И то је одмах све променило“, каже режисер уз констатацију да је сукоб Трампа с бајденовским и клинтоновским демократама довео до тога да су њему прави непријатељи људи који су водили рат до истребљења са Русијом.
Бокан је баш зато оптимиста да након првих контаката Русије и нове америчке администрације постоји извесност краја украјинског сукоба јер из Вашингтона, како каже, дувају потпуно друкчији ветрови, а као пример наводи обраћање америчког потпредседника Џеј Ди Венса у Минхену који је изнео мисли дотад резервисане само за русофиле и за противнике НАТО.
„Одједном са те стране долазе реченице које нико није очекивао. Као да то није иста Америка од раније, што не значи да је она наклоњена Русији. Али то је став озбиљног противника који може и да не буде непријатељ у смислу договора који може да функционише макар на начин на који је функционисао после Јалте. Са те стране можемо да имамо реалполитички мир и уточиште да не бринемо о атомском рату и апокалипси.“
По мишљењу Бокана, Путин и Трамп су савезници на нивоу реалполитике, али су на нивоу геополитике и даље сукобљени.
Економски мотиви
Ковач указује да је један од разлога Трамповог обрта економија и схватање да се не може обезбедити амерички сан отписујући дугове које је створила глобалистичка елита.
„Пред сам крај Бајденовог мандата америчка елита се разбацивала давањем помоћи Украјини и сваких седам дана слушали смо бројке о милијардама долара. Бајден је мислио да ће таквим приступом победити Русију и нанети штету републиканској опцији која неће моћи никад да се поврати. Јер толике дугове које је створила глобалистичка идеологија у минулих 4-5 генерација политичара није лако решити.“
Трамп такође, додаје Ковач, отворено говори о томе да ако Европа жели даљи рат нек га настави али да га сама финансира и сама пласира и новац и материјалну опрему у Украјину, док ће Америка „добродушно“ да продаје Европској унији оружје и опрему.
Што се тиче Трамповог односа према Украјини, Ковач подсећа на амбиције америчког председника везане за украјинске минералне ресурсе, док истовремено одбацује могућност уласка Кијева у НАТО. Наш саговорник примећује и да све оно што је украјински лидер Владимир Зеленски изрекао о Трампу неће бити заборављено нити ће му се дати шанса да се поново афирмише као председник Украјине, већ ће се убрзано тражити решење за кооперативнијем личношћу у Кијеву која би пристала да буде сервислна према западним интересима по цену несреће свог народа.
„Кад се таква држава увуче у рат онда не може да кука за суверенитетом и територијалним интегиртетом. И цена коју су досад платили губљењем територије је мала, питање је да ли ће се ако се настави рат појавити нове области које ће пожелети да се прикључе Руској Федерацији“, упозорава Ковач.
Сваки дан после неуспеха истамбулског договора 2022. године, према речима генерала, наговештава пропаст за политичко руководство у Кијеву и Зеленског али и пропаст украјинског народа – „кад се то преточи у људске жртве, територију, природна богатства ту наплату ће вероватно у неком моменту народ тражити од њих“.
Европи још нису јавили да је све готово
Бокан коментарише и ратно-хушкачки однос Брисела према украјинском сукобу, уз опаску да „Европи још нису јавили да је све готово, као Трећем рајху последњих месец дана пред Хитлерову смрт“.
„Ми данас гледамо агонију ЕУ, не Европе него ЕУ, јер постоји разлика између ЕУ која само користи Европу на начин на који је америчка дубока држава злоупотребљавала Америку.“
Бокан наглашава да је опасна „ђаволска логика“ тих кругова са доласком Трампа избачена из приче и да се економија враћа на велика врата.
„Сад ће бити све као у трговини у којој се све може платити а оно што се не може платити новцем то се не уводи у причу. И зато нас чека 21. век који нам гарантује да неће бити уништени ни музеји, ни култура, ни земље и да ћемо ми сви постојати. А доскора смо размишљали да ли је можда заиста дошао крај света и приближава се апокалипса.“
Ковач не спори да постоји добра намера Трампа и његовог окружења, али да се мора бити опрезан из више разлога - јер дубока држава има јаке корене у средњем менаџменту, власништву, капиталу, отуђеним центрима моћи.
„Део тога нова власт држи под контролом али који је то део не бих се усудио рећи. Центар те глобалистичке елите је у ЕУ и преко посета европских лидера Вашингтону они у билатералним разговорима покушавају да промене став Трампа“, наводи генерал, који сматра да би евентуално увођење Америке у неки европски пројектовани рат како то прижељкују усијани европски великодостојници елите из Брисела и НАТО представљао пакао за саму Америку.
Ковач је уверен да је и Америка свесна тога и да Трамп не жели да ризикује зарад нереалних циљева европских комесара.
„Њихов покушај неће моћи генерално да промени политику САД али може негативно да утиче на пролонгирање те политике – а чини се да је Трамп био спреман да убрза овај процес, наравно не преко интереса Русије која није ни желела да се оствари некакав Трампов план о окончању рата за 100 дана … Биће онолико дана колико Русија жели док не доведе ствар до краја. Свако примирје може бити само безусловно па тек онда иде прихватање неких преговора. Увлачење европске глобалистичке елите у преговоре који и дан данас дају ратнохушкачке поруке водило би ка поразу преговора и продужетку рата. А онда нико не може да гарантује да се рат не би пренео и на следећу годину.“
Друга се игра игра, друга се песма пева, каже Бокан али и напомиње да је сваког дана све радоснији, не зато што мисли да су ствари завршене, већ зато што мисли да ствари више нису на ивици провалије већ да смо се одмакли бар пар корака од провалије.
Погледајте и: