До сада смо учени да је немачки партијски систем двоипопартијски – да постоје две велике странке, Социјалдемократе (СПД) на левици и Демохришћани (ЦДУ) на десници, а да су либерали језичак на ваги. Ствари су се помало промениле када су у Бундестаг ушли Зелени. Тада су Зелени постали пожељан партнер за СПД, а либерали за ЦДУ.
„Тај систем је функционисао од 1949, међутим, сада видимо један потпуно другачији пејзаж. Социјалдемократе су на свом историјском минимуму – странка која се хвали да је најстарија немачка странка, са дугом традицијом, која је све преживела, странка која је давала канцеларе, која је доминирала у немачком друштву чак и када није била на власти – пала је ниже него што је била пре осам година. У време када их је водио Мартин Шулц говорило се да је то њихов историјски минимум. Сада се показало да и од историјског минимума има ниже“, констатује Достанић.
Ко је победник, а ко губитник
Социјалдемократе више нису народна партија и у констатном су паду, више не могу да рачунају на то да представљају различите слојеве немачког друштва и да могу да репрезентују и артикулишу различите интересе друштвених група. Слично се може рећи и за либерале, који нису освојили ни једно место у Бундестагу. Сада се показује да је партијски спектар Немачке уситњен, додаје он.
Разлог за славље донекле има ЦДУ са освојених нешто мање од тридесет одсто гласова. Међутим, и за ту странку, која је у прошлости знала да осваја и преко четрдесет одсто гласова, тај резултат не представља велики успех. ЦДУ јесте поправио резултат у односу на прошле изборе, међутим, када се има у виду да је тај разултат био најгори од 1949, види се да великим странкама у Немачкој не цветају руже и да се немачки политички пејзаж мења, поготово ако узмемно у обзир изборни успех Алтернативе за Немачку (АфД), наводи Достанић.
„Алтернатива за Немачку је успела да покупи гласове већине оних који су незадовољни стањем у земљи. И види се још једна ствар: када се погледа структура, из којих сегмената друштва долазе гласачи АфД-а, види се да су они успели да мобилишу пре свега апстиненте. Из тог сегмента је дошло око 1.800.000 гласова; скоро милион гласова су узели од ЦДУ-а, али су успели да покупе гласаче и од свих осталих, од Социјалдемократа, либерала, чак и око 100.000 гласова Зелених. То показује да та партија није рекла последњу реч и да има још већи потенцијал раста“, објашњава он.
АфД успео упркос притисцима са врха
За АфД контекст у коме су се дешавали избори није био повољан – она против себе не само да је имала све остале странке, него је против ње било највише аката насиља у последње две године. Заправо, према њој је било више аката насиља него према свим осталим партијама заједно.
Притисци на АфД долазили су и са државног нивоа – прећено јој је забраном, против ње су конструисане афере, имала је јако велике проблеме са синдикатима, црквама и организованим цивилним друштвом; чланови, функционери и кандидати АфД-а суочавали су се са великим проблемима, додаје Достанић.
„Тако да је тај притисак био огроман, чак можемо да говоримо о злоупотреби државних средстава и институција у борби против опозиције. Није карактеристично за демократске системе да власт организује демонстрације и протесте против опозиције на којима се појављују носиоци власти“, наводи Достанић.
Али, и поред свега тога, АфД је успео да дуплира изборни резултат у односу на претходне изборе.
Избори игра у којој леви либерали формирају власт
Расплет ситуације ће највероватније бити такав да ће вођа ЦДУ Фридрих Мерц добити мандат за састав владе. Из ЦДУ су већ најавили да ће о влади разговарати са СПД-ом, који је прихватио позив. Може се претпоставити да ће владу формирати те две странке. Видећемо да ли ће им се прикључити Зелени, мада они математички нису неопходни за већину.
„Међутим, поставља се питање да ли је странку која је на минимуму поверења и којом бирачи нису задовољни могуће скинути са власти или због политике „санитарног кордона“, борбе против деснице која мора да остане проказана и да нико са њом не сме да има било какву сарадњу. Да ли та политика резултира тиме да, како год грађани гласали одређене странке морају бити у власти и да су избори нису игра са неизвесним крајем, него игра у којој гласате, а леви либерали на крају формирају власт“, пита се Достанић.