Две огромне формације, једна испод Пацифика, друга испод Африке, дуго су збуњивале научнике. Упркос сличностима у обрасцима сеизмичких таласа, Џејмс Пантон, геодинамичар са британског Универзитета у Кардифу, и његове колеге открили су да се ове формације разликују по саставу и пореклу. Ова разлика може утицати на ток топлоте и конвекцију унутар Земље, чиме утиче на њену магнетосферу, преноси „Сајенс алерт“.
До 900 километара високе и хиљаде километара широке, ове велике формације мале брзине први пут су идентификоване 1980-их. Истраживања показују да се делимично састоје од древне океанске коре рециклиране милионима година.
„Фасцинантно је видети везе између кретања плоча на површини Земље и структура 3.000 километара дубоко унутар наше планете“, каже Паула Коелемеијер, сеизмолог са Универзитета у Оксфорду и један од аутора студије.
Пантонов тим је открио да пацифичка формација садржи 50 одсто више свеже океанске коре од афричке формације, што је чини гушћом.
„Мислимо да је пацифичка формација мале брзине обогаћена потопљеном океанском кором, што имплицира да недавна историја субдукције Земље узрокује ову разлику“, објашњава Пантон.
Пацифички ватрени прстен вероватно обнавља своју кору, док се старија кора афричког региона темељније меша, смањујући њену густину, показала је студија објављена у часопису „Сајентифик Рипортс“.
Чињеница да се ове две велике формације мале брзине разликују по саставу, али не и по температури, кључна је за причу и објашњава зашто се чини да су сеизмички исте, додаје Коелемеијер.
Неравномерно расипање топлоте из ових структура може дестабилизовати Земљино магнетно поље, при чему је афричка формација већ повезана са локализованим слабљењем тог поља. Међутим, потребна су даља посматрања Земљиног гравитационог поља да би се проценио њихов шири утицај.
Погледајте и: