Јовановић је рекао да ће у наредних годину и по дана бити завршено пребацивање свих података из здравствених установа у Дата центар у Крагујевцу, како би се успоставио интегрисани здравствени информациони систем.
"Нама је циљ да током ове године поставимо и еКартон и регистар генетских података, све са овом миграцијом података у државни Дата центар и мислим да кад то будемо успели да ћемо бити једна од водећих земаља у Европи, сигурно, ако не и у свету. И да ћемо анонимизоване податке моћи да дамо фармацеутским кућама, научној заједници да их анализирају", рекао је Јовановић на панелу "Здравство у Србији засновано на иновацијама".
Он је истакао да је држава током ковида направила један од најбољих информационих система у свету где су се грађани пријављивали за вакцину и да су тада увидели да је потребно да се направи централизовани систем и централизоване базе података.
"Влада Србије ради једну одличну ствар, где се тренутно не виде резултати, али сигуран сам да ће у наредној влади да се ти резултати покажу. Наиме, још у прошлој влади донете су измене и допуне Закона о здравственој документацији, где је речено да ће Министарство здравља уз техничку помоћ, подршку и Канцеларију за ИТ управу, направити интегрисани здравствени информациони систем и да ће све податке пребацити на једно безбедно централно место, а то је Државни дата центар у Крагујевцу", рекао је он, пренео је Танјуг.
До сада су, каже, пребачене из локалних болничких информационих система у Дата центар у Крагујевцу 32 инсталације податка.
"Планирамо у наредних годину и по дана све податке из свих клиничко-болничких центара, болница, домова здравља, више од 300 инсталација да пребацимо у Крагујевац. Први утисци су ти да одмах добијамо на брзини и квалитету рада тог информационог система, јер обично тамо имамо у болницама или домовима здравља лоше сервере, немамо ИТ подршку, често се дешавају проблеми у системима", рекао је Јовановић.
Шта је еКартон
Он је истакао да је предвиђено и формирање еКартона који ће на једном месту имати податке о историји болести свих и додао да би се уз одобрење грађана ти подаци одобравали лекарима.
"И ми смо сад у фази, заједно с Министарством здравља, формирања тог еКартона, што уопште није лако, поред 300 и нешто институција у јавној својини, а имамо и више од 150 у приватној пракси и све то желимо да ставимо у једну базу података", рекао је Јовановић.
Он каже да је друга велика ствар која је битна за иновације успостављање регистра генетских података, јер ми у овом тренутку не чувамо наше генетске податке.
"И када радимо секвенцирање на уређајима за секвенцирање, ти подаци се углавном бришу и бацају, а наши грађани када имају потребу да ураде анализу свог ДНК, углавном траже помоћ у Швајцарској, Немачкој или другим земљама ЕУ и ти подаци одлазе тамо и онда те земље користе те податке као анонимизоване за развој своје науке и свог медицинског и здравственог сектора", рекао је Јовановић.
Објаснио је да закон предвиђа успостављање регистра генетских података, да би се тачно дефинисало како се чувају подаци.
"Али ова област већ звучи овако помало доста изазовно, како се приступа тим подацима који треба да буду анонимни или псеудо-анонимни, да би се могло вратити уназад који је то грађанин који има неки проблем и главни циљ је да упаримо еКартон и регистар генетских података, дакле са историјом болести и са вашом генетиком да можемо да вам кажемо који лек треба да узмете или коју вакцину да узмете", рекао је Јовановић.
Он је истакао да, ипак, чим се помене регистар информационих података то делује као "science fiction" и изазива сумњу како ће сад неко грађанима да узима податке и гене.
Јовановић је нагласио да водеће земље такође раде на томе, као у Швајцарској, Емиратима и друго.
Шта је еБоловање
Навео је да се ради и на еБоловању, што је исто веома компликовано, зато што увезује Министарство здравља, Републички фонд здравственог осигурања и послодавце.
"Идеја је проста, да те дознаке путују електронски код послодавца и да у сваком тренутку знамо ко је издао дознаку, али и да буде увезан и РФЗО због обрачуна накнаде за време боловања и сигуран сам да и овај систем током године можемо да успоставимо", нагласио је Јовановић.
Када је реч о примени вештачке интелигенције у здравству, Јовановић је рекао да је конкретан пример у дијагностици, то јест анализи слика у дијагностици.
"Конкретан пројекат који већ живи је сарадња нашег Института за вештачку интелигенцију, Института за онкологију и радиологију Србије, где се анализирају снимци са мамографа, где имамо софтвер који смо развили у институту, који приоритизује оне снимке за које софтвер посумња да треба лекар што пре да погледа те снимке", рекао је он.
Такође нам то омогућава, ако будемо имали све те базе на једном месту, да може цела Србија са једног места да се прегледа.
"Дакле не морамо у сваком граду да имамо лекара који ће гледати те снимке, то може да буде неки централни сервис у здравству, који ће пратити те снимке. Огромна је примена и код магнетне резонанце, која је врло компликована, јер нашим одличним лекарима су потребни дани да анализирају те снимке", навео је Јовановић.
Генерална директорка „Роше Србија“ Ана Говедарица је рекла на панелу да једна анализа показује да ће улагања у здравство на глобалном нивоу до 2040. године створити инфлукс од 12 трилиона долара.
Цела фармацеутска индустрија глобално је 1,3 трилиона, рекла је Говедарица и истакла да не разуме зашто се и код нас више не улаже у здравство. Истакла је да је 70 одсто болести превентабилно и да је важно уложити у превенцију.
Она је рекла да истраживање показује да је у периоду од 2019. до 2023. године држава Србија за 50 одсто повећала издвајање за иновативне лекове.
"То су иновативни лекови, добили смо 45 нових лекова у 77 индикација. Е сада, да ли је то довољно? Ми издвајамо 136 евра по глави становника, Бугарска дупло, Румунија три пута више, а суседна Хрватска дупло више улаже у нове лекове", навела је она.
Погледајте и: