СВЕТ

ЕУ одобрила план од 800 милијарди евра за милитаризацију Европе

Лидери земаља Европске уније су на ванредном самиту у Бриселу усагласили план милитаризације Европе у вредности од 800 милијарди евра, наводи се у завршном документу самита који је подржало 26 од 27 лидера држава чланица заједнице
Sputnik
„Лидери ЕУ подржали су план Европске комисије за јачање одбране“, наводи се у саопштењу.
План Европске комисије за „пренаоружавање Европе“ предвиђа европске инвестиције у украјински војно-индустријски комплекс, изјавила је раније председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
У саопштењу Самита истиче се да ће ремилитаризација Европе бити спроведена у сарадњи са НАТО-ом, а приоритети ће бити противваздушна одбрана, далекометна артиљерија, дронови и ракете.
„Самит ЕУ дефинисао је списак приоритетних задатака у контексту поука из рата у Украјини и у блиској сарадњи са НАТО-ом. Међу њима су системи противваздушне одбране, артиљеријски системи, укључујући високо прецизне дугог домета, ракете и муницију, беспилотне летелице и средства за борбу против њих, свемирске капацитете, средства за заштиту критичне инфраструктуре, средства за побољшање војне мобилности, сајбер капацитете, војне системе вештачке интелигенције и системе за електронско ратовање“, наводи се у документу.
У завршном саопштењу самита додаје се да је Самит ЕУ назвао сукоб са Русијом у Украјини егзистенцијалном претњом, али је истовремено најавио о намери да аутономно обезбеђује свестрану одбрану Европе.
„Европа мора постати суверенија, одговорнија за сопствену одбрану, боље опремљена да делује и аутономно одговара на тренутне и будуће изазове и претње на 360 степени“, наводи се у саопштењу.
Такође се понавља став да сукоб у Украјини представља „егзистенцијалну претњу“ за ЕУ.
У саопштењу се наводи да „Русија и Белорусија представљају претњу источној граници ЕУ“, али се наглашава да Европа „мора да узме у обзир претње“ и на „својим другим границама“.
„Истиче се да одбрана свих копнених, ваздушних и морских граница ЕУ доприноси безбедности Европе у целини, а посебно се то тиче источне границе ЕУ, с обзиром на претње које долазе од Русије и Белорусије“, наглашава се у документу.
Европска унија такође намерава да настави и појача санкциони притисак на Русију, наводи се у завршном документу.
Паралелно са подршком Украјини, „биће појачан притисак на Русију, укључујући увођењем нових санкција и пооштравањем реализације постојећих мера“, истиче се у документу.
У документу се додаје да су шефови држава и влада Европске уније наложили Европској комисији да предложи додатне изворе финансирања одбране на нивоу заједнице.
Осим тога, на самиту је одлучено да се Европска инвестициона банка преоријентише на финансирање војних програма.
„Европски савет позива Управни савет Европске инвестиционе банке да хитно настави са прилагођавањем праксе Банке о кредитирању одбрамбене индустрије, између осталог, поновном проценом списка искључених активности и повећањем обима расположивог финансирања у области безбедности и одбране“, пише у документу.
Такође се наводи да су лидери ЕУ примили к знању, али нису одобрили, предлог Европске комисије да се земљама заједнице обезбеде зајмови до 150 милијарди евра за одбрану.
Раније је Фон дер Лајенова предложила да се прикупи 800 милијарди евра током четири године за финансирање плана за „пренаоружавање Европе“. Предлаже се да се већина средстава привуче из буџета европских држава. При томе ће Европска комисија државама ЕУ дати буџетске подстицаје, а средства намењена регионалном развоју преусмериће на војне расходе.
Погледајте и:
Коментар