Један од многих проблема унутар Европске уније је и тај што не постоји консензус када је реч о одабиру заједничког представника који би политичке и економске ставове Старог континента пренео америчком председнику Доналду Трампу.
Британски премијер Кир Страмер се упорно меша, иако његова земља није део ЕУ, француски председник Емануел Макрон не ужива углед који би желео да ужива унутар европске породице, Немачка је управо добила новог канцелара, а Урсула фон дер Лајен је била блиска прошлој председничкој администрацији у САД. Није зачуђујуће што нема консензуса око јединственог представника, будући да ни сама ЕУ не зна шта тачно жели.
Из тог разлога је председник Финске Александар Стуб предложио да Европа, претпостављамо као у „стара добра времена“, пошаље свог делегата у „нови свет“. Он је рекао да „Европа тренутно има превише телефонских бројева" и ,,Да се ја питам, мислим да нам је заправо потребан европски специјални изасланик“.
Шамар за Урсулу
Дугогодишњи новинар РТ из Америке и аналитичар Небојша Малић каже за Спутњик да је читава ствар апсурдна. Сама чињеница да се предлаже специјални изасланик за Америку, попут неке варијанте високог представника у Босни и Херцеговини, који би био апсолутни монарх са неограниченим овлашћењима је, каже он, заправо шамар Урсули фон дер Лајен.
Овај потез заправо показује да Урсула више нема легитимитет. То смо, додуше, већ и знали, јер њу нико није изабрао. Она је само пропали немачки бирократа послат у Брисел да тамо направи што мању штету, а која је некако успела да постане и председавајући Европске комисије и де факто председник Европске уније. И поред свега тога, њу овај предлог не зарезује ни за суву шљиву, рекао је Малић за Спутњик.
Урсула фон дер Лајен је немачка политичарка и тренутна председница Европске комисије. Обављала је функцију министарке одбране Немачке 2013—2019. Чланица је централно-десничарске Хришћанско-демократске уније (CDU).
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он каже да је један од највећих проблема ЕУ управо то што не постоји јединствена адреса и што би требало све да иде преко Брисела, док се у реалности ради са засебним државама и њиховим политикама. То је такав систем, каже наш саговорник, и ЕУ има своје принципе консензуса, а уколико они у том систему не могу да функционишу, требало би да се договоре око новог.
Поменута иницијатива (о европском представнику за САД) долази од финских политичара који су умислили да су неко и нешто јер су ушли у НАТО, што је смешно. Било би још смешније да је тај предлог дошао из, рецимо, неке Естоније. Додуше, Естонија има Кају Калас која се умислила да је неки фактор зато што је на телефонском састанку губитничких странака на изборима за Европски парламент постала министар иностраних послова у блоку, каже Малић.
Каја Калас је естонска је политичарка. Од 2018. до 2024. била је вођа Естонске реформске партије. То је либерална партија, која се залаже за слободно тржиште.
© Sputnik / Стрингер
/ По његовим речима, уколико би се сви у ЕУ понашали као Кристијан Шмит у БиХ, то би било самоубилачко понашање за ЕУ блок који не само да је промашио реалност, већ је, како каже Малић, промашио и историјских тренутак.
Заговарати да ли је помоћ Украјини и наставак рата против Русије у околностима када Америка која је одлучујући војни фактор на Западу одустаје од те целе приче и гледа да то све што пре оконча је клиничка дефиниција лудила.
Цртани филм
Малић не зна до које мере су бриселски званичници спремни да иду у свом „заносу“, али каже да га њихово понашање неодољиво подсећа на цртани филм о Птици тркачици и Којоту: док Којот покуша неком својом сулудом скаламеријом да ухвати Птицу он сам завршава у ваздуху изнад неке литице и не капира да није више на земљи док не погледа доле.
То се исто и овде дешава. Људи у Бриселу се праве као да је све у реду и само је питање времена када ће да погледају доле и падну на земљу. Физика је неумољива, као и природни закони, без обзира на то колико они милијарди евра фиктивног БДП-а покушавају да уложе да би доказали супротно.
Он повлачи и паралелу између председника Републике Српске Милорада Додика и америчког лидера Доналда Трампа. Додику, каже Малић, раде о глави исти људи истим методама који су покушали Трампа судским процесима да спрече да дође на власт, а кад то није успело, онда су покушали и физички да га ликвидирају.
Између Трампа и Додика има доста занимљивих сличности, али та нека идеја да би Европска унија могла да преко неког свог високог представника склони Трампа као што су Додика покушали да склоне илустрација је њихове заблуде о важности, улози и релативној снази у данашњем свету који су на папиру огромни, а у реалности никакви, закључује Малић.
Погледајте и: