После усаглашавања текста Устава, како објашњава Шолаја, посланици га усвајају у парламенту за шта је потребна двотрећинска већина или 56 од 83 посланика.
Наш саговорник, професор међународних односа на универзитету у Бањалуци, напомиње да се суштински и не ради о новом Уставу, већ би се пре рекло да је реч о повратку на стари.
„ Република Српска као и Федерација су своје Уставе унели у Дејтонски мировни споразум с тим што је РС свој донела у фебруару 1992. године, дакле у време мира пре рата у БиХ, а Федерација има такозвани вашингтонски Устав из 1994. године. И оба су у Дејтонском споразуму прихваћена и унета у политички систем БиХ као део њене уставне структуре,“ наводи Шолаја.
БиХ нема Устав већ Анекс 4
Све то, како каже наш саговорник, додатно регулише и Анекс 4 Дејтонског мировног споразума.
„Многи то називају Уставом БиХ али Устав БиХ као такав не постоји већ је то Анекс 4 из мировног споразума. Дакле, Анекс 4 има да кажемо надимак „Устав БиХ". Истовремено, уставне промене Републици Српској је наметнуо тадашњи високи представник Волфганг Петрич 2002. године који је и регулисао одређене делове преноса надлежности са ентитета на заједничке институције,“ каже Шолаја.
Тада су наметнуте и неке нове одредбе које су се односиле на структуру владе БиХ, додаје он, која је одражавала, а и данас то чини, структуру народа у БиХ из деведесетих година.
„Тада је наметнута и институција уставних судија и многих других институција која одражавају структури из 1991. године док се не испуни такозвани Анекс 7 Дејтонског споразума који се односи на повратак избеглица и расељених лица,“ истиче Шолаја.
Овај последњи део који се тиче избеглица никада није спроведен, напомиње саговорник Спутњика, тако да се до сада функционисало по уставним променама које су наметнуте.
Процедура за нови устав
Шолаја наглашава да ће сада, кроз дискусију у парламенту и нова уставна решења и поменуте одлуке Волфганга Петрича из 2002. године бити стављене ван снаге и да ће Српска добити нову уставну структуру и прилагођен политички систем.
Кад је реч о самој процедури, подсетимо да се са изменом Устава креће од предлога, који могу поднети председник Републике Српске, Влада и најмање 30 посланика Скупштине РС-а. О предлогу гласа проста већина посланика, након чега се утврђује његов нацрт, који онда иде на јавну расправу. После расправе – чије трајање није временски одређено – предложене промене иду на гласање.
Уколико предлог нацрта новог устава буде случајно одбачен мора проћи најмање три месеца пре новог покушаја уставних промена.
Иначе, Додик и коалиција окупљена око његовог Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у парламенту Српске има 53 посланика.