Мандић је у недељу, у интервјуу за београдску Политику рекао да је “иницијатива о проглашењу српског језика службеним у Уставу Црне Горе процес који траје” и додао да се сад улази у фазу почињања “широког дијалога у свим сферама друштва”.
Из СНП-а су рекли да сматрају да је то природан и логичан корак који одражава историјску, културну и језичку реалност Црне Горе, као и вољу значајног дела грађана.
“Нигде у свету не постоји ситуација у којој језик којим говори већина грађана, који су се тако изјаснили, није службени језик те државе. Сматрамо да је време да се и у Црној Гори исправи ова нелогичност и српски језик уведе као службени језик“, навели су из СНП-а за подгоричке Вијести.
СНП ће се, како кажу, увек одазвати на било коју иницијативу по овом питању дати свој допринос кроз дијалог, а све у интересу грађана и унапређењу њихових права.
“Биће интересантно видети ко су они који се противе овом ставу и које аргументе за то имају“, рекли су из СНП-а.
Према званичним резултатима последњег пописа становништва обављеног крајем 2023. године, 43 одсто грађана Црне Горе изјаснило се да говори српским језиком, док је њих 34 рекло да говори црногорски језик.
Највећи противник увођење српског језика као службеног у Црној Гори је најутицајнија опозициона Демократска партија социјалиста, чији је почасни председник Мило Ђукановић.
Исти случај је и са увођењем двојног држављанства у Црној Гори.
Погледајте и: