Открића пружају нови увид у екстремне силе које су пратиле удар астероида у кратер Чиксулуб на крају креде, пре око 66 милиона година.
Студија објављена у журналу „Marine Geology“ описује анализе 3Д сеизмичких података и показује да су ови набори настали након цунамија обухватали много већи простор него што се мислило, пише „Live Science“.
У истраживању из 2021. геолог за Универзитета Луизијане у Лафајету Гери Кинсланд и његове колеге идентификовали су 200 квадратних километара меганабора на површини данашње Луизијане. Тај мали део копна некад је био под водом.
У тој студији из 2021. године, истраживачки тим је сугерисао да су меганабори, које имају просечну висину 16 метара и просечну таласну дужину (од једног врха таласа до другог) од 600 метара, били обликовани цунамијима док су се ширили преко седимента након удара астероида.
Да би се надовезао на то истраживање, тим је анализирао 2.400 квадратних километара од 3Д сеизмичких података обухватајући регионе који се налазе даље уз спрудове и удубљим водама. Резултати показују да су меганабори присутни на читавом подручју истраживања, што открива распрострањен утицај цунамија.
Погледајте и: