"Нека влада мир и разум, да не буде подела и братоубилачких сукоба, да се сви окупимо око Србије, да је не обрукамо, да прво њу сачувамо, а онда све остало чинимо, да је унапређујемо и уздижемо, али чувамо и волимо, да не блокирамо Србију и нашу децу, јер блокада је само увод у хаос и безакоње", рекао је Вучевић на Комеморативној академији поводом Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији, која је вечерас одржана у Народном позоришту у Београду.
Према његовом мишљењу, криза на КиМ као да никада није ни престала, а у најжешћем облику ескалирала је крајем деведесетих година прошлог века, а посебно 1999. године.
"Тада се Савезна Република Југославија морала суочити са више од хиљаду најмодернијих авиона НАТО, албанским терористима у нашој земљи и изван ње, па чак и са отвореном претњом напада копненим трупама на нашу територију од стране НАТО. Након Кумановског споразума и усвајања резолуције УН 1244, пред очима читаве међународне заједнице, наш народ на Косову и Метохији поново је постао мета незапамћеног насиља", рекао је Вучевић.
Комеморативна академија поводом Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
© Tanjug / MILOШ MILIVOJEVIЋ
Како каже, доласком КФОР-а уследио је прави егзодус Срба, Рома, Горанаца, Ашкалија, као и других који се, како је истакао, нису уклапали у политику злочиначке тзв. "ОВК".
"Најмоћнија војна алијанса у историји човечанства није успела да заштити част, имовину и животе невиних грађана. Либерални медији су ћутали, слободни мислиоци и организације за заштиту људских права остали су неми. Све је било дозвољено ако је било уперено против Срба. Циљ је био да се отме наша покрајина, да се намире ко зна какви дугови и ко зна којих сила, и да се сломи наш народни дух. И да се украде, отме, присвоји, баш оно што нема цену и баш оно што није на продају", рекао је Вучевић.
Подсетио је да је у 21. веку у Европи организован погром против цивилног становништва, када су наоружане масе екстремиста напале српске енклаве широм Косова и Метохије.
"За свега 48 сати етнички је очишћено шест градова и 10 села. Приштина, Обилић, Косово Поље, Липљан, Гњилане, Призрен. Осморо Срба мучки је убијено, још двоје подлегло повредама, 930 српских кућа до темеља је спаљено, а 4.012 Срба је протерано са својих вековних огњишта", рекао је Вучевић.
Он је оценио да су УНМИК и КФОР потпуно заказали у заштити неалбанског становништва и приватне имовине, као и да су немо гледали овај злочин.
"Још срамнији је био одговор тадашњих власти у Београду, од истих оних који нам данас држе предавање о патриотизму и причају о Косову. Њихово нечињење и ћутање...остаће запамћено као врхунац кукавичлука и бесрамља", рекао је Вучевић.
Нагласио је да је 21 годину након овог злочина положај Срба на Косову и Метохији и даље тежак.
"Наш народ живи у гетоима, под економском изолацијом, као и под константним притиском и насиљем. Куртијев режим као да ништа друго не чини и не планира, него како ће преостало српско становништво протерати или физички уништити. Сведоци смо отворене свакодневне дискриминације и гажења основних људских права. Бројне невладине организације у Београду, неке телевизије, као и протестни скупови, не виде муку и бол Срба на Косову и Метохији. Како је то могуће?", упитао је Вучевић.
Поред свих недаћа, додаје он, српски народ на Косову и Метохији опстаје.
На комеморативној академији учествовао је и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон који је изјавио да се са јужном српском покрајином сусрео непосредно након погрома и да је том приликом упознао српски народ и Србију.
"Први Србин ког сам упознао у животу је син Боривоја Спасојевића, жртве тог погрома, убијен 2004. од снајперског метка у Косовској Митровици, Драган је ту са својом женом и ћерком. Драган је и сам био рањен кад је бранио мост и свој народ. Захваљујући људима попут тебе, тим храбрим Србима који нису поклекли него су се увек борили за своју слободу и свој народ сам одлучио да се настаним у Србији", рекао је Гујон.
Он је кореографу са АП КиМ Станиславу Којићу поклонио икону Белог анђела.
Деца из музичке школе са АП КиМ су у склопу уметничког програма отпевале песме посвећене Србима у јужној покрајини и погрому 17. марта.
У оквиру програма учествовала је и глумица Ивана Жигон, хармоникаши браћа Стојковић, као и певачица Милица Досковић, која је са присутним солистима, музичарима и ученицима музичке школе отпевала песму "Ој Косово, Косово".
Академији су присуствовали и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, представници Владе Србије, Војске Србије, великодостојници Српске православне цркве (СПЦ), породице и потомци страдалих у погрому.
Комеморативна академија почела је химном Србије "Боже правде" у изведби Јадранке Јовановић и минутом ћутања за жртве пожара у Кочанима у Северној Македонији.
Академију је организовао владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Народним позориштем у Београду.
Пре 21 годину,17. и 18. марта 2004. године у АП КиМ је убијено деветоро Срба и 11 Албанаца који су страдали у сукобима са међународним безбедносним снагама.
Више од 900 Срба је тада повређено, док је 4.012 њих присилно расељено са својих огњишта, шест српских градова и девет села је етнички очишћено, док је 935 српских кућа и 10 јавних зграда уништено, запаљено или оштећено.
Уништено је 19 манастира и 16 цркава, а оштећено више од 100 верских објеката.
Погледајте и: