„Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу...“, писало је на зиду ћелије у којој је умро Гаврило Принцип, за неке херој, за неке злочинац, који је у Сарајеву извршио атентат на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 28. јуна 1914. године. Био је то окидач за Први светски рат...
Управо су српски навијачи у мечу одиграном 7. октобра 2017. године развили на трибинама здања „Ернст Хапел“ заставу са ликом Гаврила Принципа, што је изазвало револт код домаћина.
Међутим, није ово прича о том мечу квалификација за Мундијал, који је Србија предвођена Славољубом Муслином изгубила резултатом 3:2, већ о утакмици одиграној пре чак 17 година, када је Србија под командом вожда Радомира Антића одиграла полувреме за памћење када је до ногу потукла Аустријанце – 1:3.
Сада, нека нова десеткована повредама и суспензијама Србија Драгана Стојковића Пиксија, унапред „отписана“, излази на мегдан Аустријанцима који сасвим сигурно нису заборавили да „њихове сене ходају по Бечу“.
Многи од њих вероватно памте рапсодију и демонстрацију силе Србије у уводних 20 и кусур минута када се мрежа тадашњег голмана Александера Манингера затресла чак три пута.
Какав хладан туш у режији српских кумова Милоша Красића и Милана Ланета Јовановића који су погађали у мету у 14. и 18. минуту, а онда шест минута касније и савршена егзекуција Ивана Обрадовића, чувеног левог бека Партизана, слабијом десном ногом.
За мук на „Ернст Хапелу“ и сећање на Принципове антологијске стихове о с(ј)енама...
Тешко је очекивати да би ова „рањена“ Стојковићева Србија могла да понови тако нешто против добро организоване чете Ралфа Рангника, али... Лопта је округла, чуда су могућа, само треба веровати у њих.
Истина, нема више Красића, Јовановића, тих бравура и пробијања по десној и левој страни, од чега су пре 17 година стрепели збуњени и шокирани Аустријанци.
Нема сада ни „Ниш експреса“ Немање Радоњића и суспендованог Живковића који би брзином и хитрином могли да их замене.
Сада су ту неки „нови клинци“ који ће кад се лопта закотрља у четвртак увече покушати да Србију учине поносном, а да ли ће у томе успети, сазнаћемо после 90, односно 180 минута, укључујући и реванш меч у Београду.