То откриће, постигнуто уз помоћ свемирског телескопа "Џејмс Веб", мења досадашње претпоставке о брзини формирања звезда и галаксија у раној фази свемира, објавио је научни портал „Live Science“.
Та галаксија, која је први пут примећена 2024. године, показује присуство кисеоника у периоду када је свемир био стар тек два одсто своје садашње старости.
Будући да се тешки елементи попут кисеоника формирају у језгрима звезда, његово рано присуство сугерише да су се прве звезде рађале и умирале много брже него што се досад сматрало.
„Запањили су ме ови неочекивани резултати јер нам отварају нови поглед на прве фазе еволуције галаксија“, рекао је астроном Стефано Карнијани са Универзитета у Пизи.
Истраживачи су, такође, користили телескоп АЛМА у Чилеу како би анализирали ту далеку галаксију и открили да она садржи чак десет пута више кисеоника него што се очекивало.
То откриће поставља нова питања о томе како су ране галаксије производиле тешке елементе тако брзо.
Научници спекулишу да би изненађујуће брзо обогаћивање свемира тешким елементима могло да буде повезано са појавом масивних црних рупа, утицајем умирућих звезда или мистериозном тамном енергијом, чија улога у еволуцији свемира тек треба да буде разјашњена.
Погледајте и: