Научници су уз помоћ телескопа, који кроз огромне космичке удаљености гледа уназад у прошлост, посматрали галаксију, названу JADES-GS-z13-1, како је изгледала око 330 милиона година након могућег Великог праска, после којег јенаводно настао свемир пре отприлике 13,8 милијарди година.
У поређењу, Земља је стара око 4,5 милијарди година, преноси Ројтерс.
"JADES-GS-z13-1, телескоп је потврдио једну од најудаљенијих галаксија познатих до сада", рекао је астрофизичар Јорис Витсток из Центра за космичку зору Универзитета у Копенхагену.
Сматра се да је универзум доживео брзо и експоненцијално ширење у делићу секунде након Великог праска, а након што се довољно охладио, настао је период назван космичко мрачно доба, током којег је млади универзум био обавијен густом маглом од водоничног гаса у електрично неутралном стању.
Уследила је такозвана епоха рејонизације када је свемир први пут почео да сија, а научници су сада доказали да је JADES-GS-z13-1, једна од најранијих познатих галаксија, извршила прелазак у ову епоху.
''За разлику од било које друге слично удаљене галаксије, она показује врло јасан, издајнички потпис који сугерише да галаксија садржи изузетно моћан извор енергетског ултраљубичастог зрачења и да је неочекивано рано започела рејонизацију“, рекао је Витсток.
Време када су се у свемиру формирале прве звезде, црне рупе и галаксије назива се космичка зора, а у време формирања космичких тела, ултраљубичасто зрачење које су емитовали хемијски је изменило неутрални гас водоника у процесу који се назива рејонизација и омогућио да ултраљубичаста светлост побегне, "укључујући светла" у космосу.
''Свемир је, након Великог праска, био супа од водоника, хелијума и тамне материје, која се полако хладила. На крају је универзум био у стању у којем је био потпуно непрозиран за енергично ултраљубичасто зрачење. Водоник је лебдео около у неутралном стању, што значи да је сваки мали атом водоника имао везан електрон за њега“, рекао је Кевин Хејлајн са Универзитета у Аризони.
Истраживачи су рекли да светлост коју је Веб открио у овој галаксији можда потиче од снажног формирања звезда у језгру галаксије, присуства растуће супермасивне црне рупе у галактичком језгру која насилно троши околни материјал или неке комбинације та два фактора.
Ова галаксија је широка око 230 светлосних година, неколико стотина пута мања од Млечног пута.
Погледајте и: