Упркос миленијумима неактивности у муљу, без светла и кисеоника, ове дијатомеје или силикатне алге повратиле су пуну виталност, наводи се у студији која је објављена у ИСМЕ Џурнал.
Студија је резултат пројекта PHYTOARK, који има за циљ боље разумевање будућности Балтика палеоеколошким истраживањем његове прошлости.
Многи организми, од бактерија до сисара, имају неку врсту „периода спавања“ или хибернације како би преживеле периоде лоших услова живота, пише портал Физ.орг.
Они, како се наводи, прелазе у стање смањене метаболичке активности и често формирају посебне фазе мировања са робусним заштитним структурама и резервама енергије ускладиштеним у телу. Ово се односи и на фитопланктоне, микроскопске биљке које живе у води и обављају процес фотосинтезе. У фазама мировања оне потону на дно воде, где их прекрива седимент и онда их чува у условима без кисеоника, додаје се у студији.
„Ти депозити су као временска капсула са вредним информацијама о прошлим екосистемима и биолошким зајендицама, са популарним развојем и генетским променама“, објаснила је Сара Болијус, експерт за фитопланктоне и прва ауторка студије, у којој су седимент са дна Балтичког мора анализирали специфично да би открили ћелије фитокпланктона у мировању.
„Овај приступ има необично име – екологија васкрсења: фазе мировања можемо да повежемо са специфичним периодима у историји захваљујући стратификацији морског дна, а онда их враћамо у живот под нормалним условим, па радим генетску и физиолошку карактеризацију како бисмо их упоредили са данашњим популацијама фитопланктона“, објаснила је она.
Анализом других компоненти седимента могуће је извући закључке о салинитету, кисеонику и температури у прошлости.
Врста Скелетонема маринои била је једина врста фитопланктона која је враћена у живот из свих слојева седимената, који су се таложили 7.000 година.
„Невероватно је да васкрснуте алге нису само преживеле, већ су очувале све своје биолошке спосовности. Могле су да расту, деле се, врше фотосинтезу као и њихови потомци“, рекла је Болијусова.
Погледајте и: