Према његовим речима, оно што је неизвесно је да ли су последњи потези Сарајева добили макар и прећутну сагласност оних који одлучују на Западу или је расписивање међународне потернице за Додиком (и председником Народне скупштине Ненадом Стевандићем) самоиницијативан потез у очекивању да ће накнадно бити верификован.
Неизвесност: Хоће ли САД подржати Бошњаке
Наш саговорник подсећа да је кандидат Бајденове администрације за амбасадора САД у Сарајеву повучен, док се недавни састанак Управног одбора савета за примену мира завршио без уобичајеног заједничког саопштења управо зато што амерички представници нису добили инструкцију из Вашингтона какав став да заузму.
„Сада је та ситуација још неизвеснија јер цео Стејт департмент је практично у суспензији у односу на централну власт која промовише и све више кристализује нову спољну политику. И та нова спољна политика се не ослања на остатке из прошлости. Напротив, имам утисак да она има намеру да прескочи све те остатке и трасира нове путеве за афирмисање америчког интереса у свету“, сматра Јовановић.
Ни Интерпол не зна какав је став Америке по путању расписивања потренице за Додиком, додаје Јовановић – могуће је да је незаинтересована за „ситниш“ – она има главне магистрале спољне политике и жели да трасира односе са другим моћним земљама које имају статус глобалних сила. Дијалог је започет са Русијом, а сутра би исто тако могли да почну дијалог и са Кином или Индијом.
У том смислу, Вашингтону је постојећи мултилатерални сиситем помало непријатан и непотребан терет, јер мултилатералне организације које су Американци плели око себе везују руке новој америчкој политици и не крије да жели да раскине са њим.
„Она не жели да буде ограничена крутим оквирима мултилатералних договора, поготово са земљама са којима нема непосредне интересе да буде у заједници“, констатује наш саговорник.
САД неће дозволити рушење Дејтона
Оваква политика збуњује дојучерашње америчке војне, политичке и економске савезнике који не знају како да се снађу у новим околностима. У случају потернице, Америка не може да стоји иза тако провокативног акта који угрожава читав систем успостављен након потписивања Дејтонског споразума, али може да проузрокује и нестабилност на читавом Балкану.
„То Америци не одговара, а не одговара ни другим великим силама са којима Америка планира да уређује односе – ни Русији, ни Кини, сигурно ни Индији. Али, у овом тренутку су те три глобалне силе заинтересоване за уређивање односа без саплитања са стране. Али, локални интересенти могу да засметају“, упозорава Јовановић.
Мировни споразуми као што је Дејтонски у међународним односима имају улогу „светих крава“ – у њих се не дира. Када је Хитлер разорио систем успостављен Версајским уговором, знамо шта се догодило, додаје Јовановић, тако да бошњачки политичари расписивањем потренице играју на погрешну карту са погрешном проценом и још погрешнијим очекивањима.
Њихов потез не може да прође јер није у складу са генералним трендом који је усмерен на стишавање и превазилажење сукоба и напетости, као решавање проблема на начин да се води рачуна о користима и интересима свих страна, закључује Јовановић.