После основних царина од 10 одсто за целокупни увоз у Сједињене Америчке Државе које су већ ступиле на снагу, данас ступају и оне, углавном знатнио више, реципрочне, за приближно 60 земаља. С обзиром на већ најављене контрамере са најзначајнијих светских тржишта, какве су Кина и Европска унија, јасно је да ће то подићи цену робе најзначајнијих светских произвођача не само у међуспбној размени, него на међународној пијаци. А то ће неизбежно значити раст потрошачких цена, однсно инфлације, таман када се после вишегодишње битке са њом, услед поремећаја на тржишту изазваниог пандемијом ковида, помислило да смо близу да буде зауздана на циљане оквире који се углавном крећу око два одсто. За 2025. стручњаци су очекивали да ће просечна инфлација у свету износити 3,9 одсто, а најнижа у западној Европи од 2,1 одсто. За САД је очекивана око 2,6 процената.
Хоће ли нове Трампове тарифе опет ставити у фокус борбу против инфлације, са којом у претходном периоду од великих светских економија само Кина није имала проблем, а Индија је почетком ове године свела у циљаних четири одсто? Америчке берзе су већ реаговале највећим падом индекса још од почетка пандемије корона вируса. Да ли ће то опет значити скупљи новац, односно више камате приликом задуживања од тренутних? Да ли би раст инфлације био на краћи рок, може ли се у овој ситуацији ишта прогнозирати, погото с обзиром на геополитичку слику света која се увек одражава и на економску?
О томе новинарка Мира Канкараш Тркља у емисији „Енергија Спутњика“ разговара са помоћником директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије Бојаном Станићем.