Након вађења 30-метарског седиментног језгра са дна ове подводне вртаче, тим научника је идентификовао 694 слоја који указују на циклонске догађаје, пише "Сајенс алерт".
Ови слојеви сведоче о све већем броју олуја у југозападном делу Кариба, а тим предвођен геонаучником Домиником Шмитом са Универзитета Гете у Франкфурту упозорава да пројекције за 21. век указују на невиђен пораст учесталости тропских циклона, који се може директно повезати са индустријским загревањем планете.
Захваљујући специфичним условима у великој плавој рупи – попут слојевитости воде и недостатка кисеоника на дну, седимент се таложи мирно и неометано, па се сваки догађај попут циклона јасно препознаје у језгру по боји и величини зрна.
Шмит описује ове слојеве као "нешто попут годова у дрвету“"– смењивање боја указује на органске разлике између година са и без олуја.
Анализа језгра показала је не само дугорочан пораст олуја, већ и да се оне јављају учесталије у топлијим климатским фазама. Промене у положају екваторијалне зоне ниског притиска – познате као Интертропска конвергентна зона – играју кључну улогу у формирању и правцу кретања олуја у Атлантику и Карибима.
Најалармантније је што је у последњих 20 година забележено чак девет циклона – што премашује природне варијације у клими током хиљада година. Научници сада предвиђају да би током овог века чак 45 тропских олуја и урагана могло погодити овај регион – што је без преседана у историјском контексту.
Студија је објављена у часопису "Сајенс адвансис".
Погледајте и: