У данашњој емисији откривамо шта је све стало у 90 година постојања часописа „Јеж“, као и какав је приватно био Фјодор Достојевски.
Како је најстарији илустровани часопис у Источној Европи, рођен у Србији пре 90 година, био два пута ошишан, зашто су га због неугодног боцкања повремено „ловили“ са поруком „Наћи ћемо га, макар се сакрио у библиотеци“, има ли и данас суза због тих бодљи и боцкања – о томе, о чувеном часопису „Јеж“, о његовом духу и бриткости разговарамо са легендама „Јежа“ – Радивојем Лалетом Бојичићем и Драгутином Минићем Карлом.
Да ли великог руског писца познајемо само по његовим делима и чувеном портрету на којем је озбиљан и замишљен, какав је и колико нежан био у приватном животу и да ли је последња љубав за њега била спасење – о свему томе разговарамо са Ненадом Хаџи Маричићем, редитељем дуодраме „Достојевски – мој живот“, рађеној према мотивима мемоара Ане Григорјевне Достојевски, у којој и тумачи насловног јунака.
Зашто је озбиљну књижевност, оверену значајним наградама, својевремено „сакрила“ иза наслова „Тиграстија од тигра“ и „Мацо да л ме волиш“, колико је тешко остајати на висини Андрићеве награде, одневано и награде „Борисав Станковић“, коју је добила за укупан допринос књижевности – питаму једну од најзначајнијих српских књижевница Љубицу Арсић.
Зашто је предмет њеног уметничког истраживања пас и на који начин ова животиња прелази интуитивни и мисаони пут до симбола који је дубоко личан, али је истовремено и снажан подстицај за публику – питамо Тамару Ракић, уметницу чији су цртежи и скулптуре под симболичним називом „Време – невреме“ недавно изложени у Модерној галерији Ваљево.