🔹 Фишинг поруке уз помоћ вештачке интелигенције. Корисници се доводе у заблуду реалистичним порукама које изгледају као да су од банака, послодаваца или познатих особа, како би открили личне податке. Приближно 20% свих случајева цурења података потиче од оваквих порука.
🔹 Злонамерне Android апликације које се представљају као популарне апликације, четови и игре.
🔹 Сајбер-напади на cloud сервисе. Омогућавају приступ личним подацима, који се потом користе за уцене или нападе на послодавце.
🔹 Напади на мобилне оператере. Нападачима омогућавају контролу над телефонским бројевима и неовлашћено повлачење новца.
🔹 Рансомвер (програми за уцену). Када вирус зарази уређај, шифрује све фајлове, а хакери траже откуп како би омогућили повратак података.