Свечаност је одржана у оквиру манифестације Дана Београда која је организована од 15. до 17. априла.
Почасна паљба Војске Србије уприличена је са Калемгданске терасе, а испред спомен обележја одиграна је драмско-сценска реконструкција примопредаје кључева, а клуб љубитеља историјског плеса је извео „Коло кнеза Михиала“ и „Коло мајора Гавриловића“.
Заменица градоначелника Весна Видовић је са председником Савеза Удружења потомака ратника Србије 1914-1920 Иваном Стратимировићем положила венце са цвећем на спомен обележје примопредаје кључева.
Такође приређен је и свечани дефиле од Кнез Михаилове улице до Калемегдана, у коме су учествовали представници градске власти, припадници Војске Србије, оркестар и коњичка бригада Министарства унутрашњих послова Србије, као и питомци Војне академије.
Кнез Михаило Обреновић је у пролеће 1867. године од турског султана Абдула Азиза у Цариграду добио ферман о предаји Београда Кнежевини Србији, а који је 19. априла исте године свечано обнародован на Калемегдану.
Заменица градоначелника Видовић изјавила је да је тренутак предаје кључева града означио крај дугог периода туђе власти и симболички утврдио почетак самосталног пута српске државности.
Видовићева је казала да тај чин није био пука церемонија, већ врхунац вековне борбе за слободу, али и почетак нове одговорности, као и да кључеви који су тада предати нису отворили само капије града већ су отворили и врата националном препороду.
„Под кнезом Михаилом, Србија је направила кључне кораке ка модернизацији, образовању, правном уређењу, културној еманципацији и институционалној изградњи. Данас, када се осврнемо на тај историјски чин, подсећамо се да слобода није поклоњена, већ изборена, да је мир резултат мудрости, а напредак плод преданог и дугорочног рада“, казала је Видовићева.
Истакла је и да се данас обележава и дан када је први пут споменуто словенско име главног града у писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису.