НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Телескоп „Хабл“ нуди ново виђење галаксије Сомбреро /фото/

Уочи 35. годишњице свемирског телескопа „Хабл“, Европска свемирска агенција (ЕСА) обележава прославу новом сликом галаксије Сомбреро, такође познате као Месје 104.
Sputnik
Привлачна мета за „Хабл“ и омиљена међу астрономима аматерима, енигматична галаксија Сомбреро има одлике и спиралне и елиптичне галаксије. Овај снимак инкорпорира нове технике процесуирања које истичу специфичне структуре ове галаксије.
У оквиру прославе 35. годишњице „Хабла“, ЕСА објављује нови низ снимака ранијих „Хаблових“ импресивних мета. Прво је објављена нова слика НГЦ 346. Сад је поново приказана популарна галаксија помоћу нових техника за обраду слике. Нова слика детаљније представља галактички диск, као и више звезда и галаксија у позадини.
Неколико „Хаблових“ слика галаксије Сомбреро објављено је током прошле две деценије, укључујући познату слику из октобра 2003. У новембру 2024., свемирски телескоп „Џејмс Веб“ је такође дао потпуно ново виђење ове изванредне галаксије.
Удаљена око 30 милиона светлосних година, у сазвежђу Девица, галаксија Сомбреро је одмах препознатљива. Виђена скоро у равни ивице, са благо бљештавим испупчењем и оштро исцртаним диском, галаксија подсећа на заобљени врх и широки обод мексичког шешира по коме је названа.
Иако је препуна звезда, ова галаксија није жариште њиховог формирања. Мање од једне соларне масе гаса претвори се у звезде унутар преплетеног, прашњавог галактичког диска сваке године.
Чак је и централна супермасивна црна рупа галаксије, која је са девет милијарди соларних маса више од 2.000 пута масивнија од црне рупе у центру Млечног пута, прилично мирна.
Галаксија је превише тамна да би се видела без инструмената, али се лако види помоћу скромног аматерског телескопа. Посматрано са Земље, распон галаксије еквивалентан је отприлике трећини пречника пуног Месеца. Њена величина на небу је превелика за „Хаблово“ уско видно поље, тако да је слика заправо мозаик од неколико спојених слика.
Нарочито упадљивом галаксију чини угао гледања – само шест степени од њеног екватора. Из ове перспективе, замршене грудве и нити прашине истичу се наспрам бљештавог белог средишта и испупчења галаксије, стварајући ефекат сличан Сатурну и његовим прстеновима, али у огромним галактичким размерама.
Погледајте и:
Коментар