Због унутрашњег амбијента грађанског рата, тоталне нетолеранције, кенсел тортуре, атмосфере линча, потпуно је промакла најважнија реченица патријарха Српске православне цркве коју је пренео Владимиру Путину и руском патријарху Кирилу.
Та кључна, а рекли бисмо и најдалекосежнија реченица коју је Путин чуо од поглавара на трону Светог Саве гласи:
„Наш став, што се тиче Косова, Републике Српске и Црне Горе, мислим и осећам да зависи и од става Руске Федерације на глобалном нивоу. Моја жеља и жеља већине у нашој цркви је да у перспективи, ако буде новог геополитичког разграничења, будемо близу у том руском окружењу. У руском свету, у православном свету“.
Историјска порука на важном месту
У судбоносном тренутку за цео свет, господин Порфирије је тако, први пут у модерној историји, са тако високог места, и на тако важном месту, изрекао геополитичко опредељење већине Срба у освит будућег светског лома.
Јасно и без дипломатског премеравања и камуфлирања, Његова светост је током васкршњих дана позиционираo Србе и Србију у нову геополитичку сферу руског и православног света. Баш у овом преломном тренутку.
Баш сада, уочи месеца маја који би могао да буде кључан и за смер наше цивилизације у читавом двадесет првом веку.
Баш сада, када се спрема историјски сусрет сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина који би могао да оконча украјинску трагедију на штету бајденовско-лондонско-макроновско-берлинске клике која је започела коначни поход на Русију.
Баш сада, када би председници Америке и Русије могли да поставе и темеље нових вредности међународног поретка, што застрашује поражене НАТО-глобалистичке штабове који су се из Вашингтона преселили у Брисел и европске престонице.
Баш сада, када западни центри одлазећег швабовско-сорошевског света, покушавају да ухапсе „проруског“ Милорада Додика и да пред нову светску поделу карата згазе Републику Српску и преклопе целу Босну и Херцеговину.
Баш сада, када преко разних Пицула и Каја Калас, Европска унија креће у одлучујући јуриш да се Србија, под претњом блокирања европског пута, одрекне Косова, свих Срба у региону и односа са Русијом.
Баш сада, када се врши снажан закулисни притисак на председника Србије Александра Вучића да промени одлуку и да се не појави Деветог маја на Црвеном тргу у Кремљу.
Баш сада, када у Србију долази амерички амбасадор српског порекла, а спекулише се да се једна Српкиња блиска Трампу спрема и за амбасаду у Сарајеву.
Баш сада, кад после срамног окупирања Румуније и забране „проруском“ Калину Ђорђескуу да учествује на изборима, европски бајденовци покушавају да у Молдавији затру сваку помисао на пријатељство, па и духовне везе са Русијом.
Баш сада, када западни антируски јастребови, док им измиче Украјина, а спрема се нова расподела интересних сфера, имају праве ноћне море кад помисле на могућу линију на географској карти која повезује Бањалуку, Београд, Будимпешту и Братиславу.
Ово надилази „земљотрес“ у Србији
Зато ова посета патријарха Порфирија Москви вишеструко надилази унутрашњи политички и друштвени земљотрес у Србији.
Независно од тога што су многи верници који су у рову против власти остали тужни, а неки острашћени богоборци одушевљено искористили прилику да скоче роговима на патријарха, све то је подтекст нижег значаја.
Нешто друго је заболело моћне западне кругове али и регионалне лидере и војске које већ праве антисрпске савезе и пактове.
А то је велика патријархова истина да Срби не желе да на крају овог великог светског прокси рата буду на погрешној страни. А на тој страни свакако неће бити руски свет.
Србија је на правој страни. Показаће то и Деветог маја у Москви.