„Било је много насиља у овом релативно малом броју људских остатака које смо имали прилике да испитамо“, изјавила је Лиса Странд, остеолог за коју је ово проучавање викиншких остатака било део докторских студија на Норвешком универзитету науке и технологије (НТНУ), , пише „Norwegian SciTech News“.
Да ли су сви викинзи били једнако насилни?
Скоро 40 одсто викиншких остатака које је она прегледала имале су јасан доказ насилне смрти. Како су Страндова и њене колеге открили, ове кости нису припадале несрећним појединцима, већ је све то био део обрасца живота.
Кључни део слагалице био је тај да је реч о викинзима из простора који се данас назива Норвешком.
Сви знају да су викинзи били насилни, наводе истраживачи за подкаст НТНУ „63 Degrees North“. Већ само име потиче од старонордијске речи викингр, која значи пират или пљачкаш. Али, поставља се питање да ли су сви викинзи били једнако насилни?
Раније истраживање, у коме је Страндова такође учествовала, показало је да су се викинзи иселили из Скандинавије и населили велике делове Европе. Дански викинзи су отишли у Енглеску, шведски викинзи су се раширили по Балтичком региону, норвешки су населили Ирску, Исланд и Гренланд. Још веће изненађење било је да неки од ових викинга уопште нису били Скандинавци.
Дакле, да ли су сви викинзи били једнако насилни? Или викинзи уопште нису били монолитна група ратника-пљачкаша, како то неки верују?
Оно што је научницима било потребно да схвате јесте шта је обликовало викиншке заједнице и како су те силе могле утицати на то како и зашто су људи умирали.
Шта је откривено у Данској?
Зато су одлучили да погледају ситуацију с друге стране Северног мора, у Данској. И један од најнеочекиванијих трагова које су пронашли није се тицао само броја викинга који су умрли насилном смрћу, већ и тачног начина на који су умрли. Скоро сви дански викинзи били су погубљени и то тако што им је одрубљена глава.
„То није нешто што се дешава у борби. Потребно је доста времена да некоме одрубите главу, чак и ако сте у боју. Немате тада времена да противнику одрубите главу. Не, не. Прилично је језиво, али је истина“, рекла је Страндова.
Ово је био кључни траг, јер сугерише да су у Данској постојали људи, снажни лидери, који су имали довољно моћи да нареде погубљење.
„Чињеница да у Данској видимо углавном погубљења указује на идеју централизованије власти“, рекао је Дејвид Џејкобсон, социолог са Универзитета Јужне Флориде и члан истраживачког тима.
Међу најчувенијим предметима норвешких викинга су бродови из Музеја викиншког доба. Јан Бил, археолог и кустос збирке бродова, детаљно је проучавао брод „Гокстад“, а покушао је и да открије ко је човек сахрањен у њему.
„Дакле, имамо човека који је очигледно погинуо у борби и имамо овај величанствени гроб, што снажно указује да је био на веома високом нивоу друштва, краљ или нешто слично“, рекао је Бил.
Мачеви, гвожђе, начин живота
Али налази попут брода „Гокстад“ су релативно ретки. Уместо тога, Бил, сада радећи са Џејкобсоном на бољем разумевању насиља које су истраживачи документовали, схватио је да су им потребне друге информације. А један траг који је опстао још од викиншког доба јесу погребна добра, о којима је било доста трагова у обе земље.
„Видели смо да је у обе земље било сахрана са оружјем, али пропорције су биле различите. Док је у Норвешкој веома, веома уобичајено да мушкарци у гроб буду положени с оружјем, у Данској је то био случај само са малим бројем гробова“, рекао је Бил.
То није тривијална разлика, додао је.
„Био сам изненађен колико су разлике биле екстремне. Посматрајући Норвешку и Данску, имате разлога да верујете да је било око 50 пута више оружја међу Норвежанима, мерено по глави становника, да тако кажем, него у Данској“, навео је Бил.
Један фактор који је могао играти улогу у овој упадљивој разлици била је доступност гвожђа. Бил каже да је Норвешка имала много више доступног гвожђа као сировине него Данска, па је у старту било лакше правити мачеве. Упркос томе, у Норвешкој је и даље било много више оружја.
Научници су поставили и питање да ли су сви викинзи били једнако насилни
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Да ли то значи да су норвешки викинзи били много насилнији? Бил је рекао да можете погледати савремено друштво, где је количина пиштоља у друштву у корелацији са бројем убистава у истом том друштву.
„Могло би се рећи да је викиншки мач пиштољ викиншког доба, јер га заправо нисте могли користити ни за шта друго осим за убијање других људи или претњу да ћете их убити“, рекао је.
Комбинација ових и других делова слагалице претворила је њихово истраживање у нешто веће. Постало је више од приче о томе како су људи умирали, већ више прича о томе како су заједнице функционисале, како се спроводила правда и шта је држало различита викиншка друштва на окупу – или их гурало у сукоб.
Погледајте и: