Мало меда, мало жучи: Памтиће кошарка Драгана Лабовића

Све је резултирало овако како се завршило... Онако како нико није желео. Прерано.

Може се рећи да је Лабовић био један од озбиљних талената српске кошарке, али и да није до краја испунио пун потенцијал. Играо је за репрезентацију, променио много клубова.

Почео је из родног Прокупља, затим наставио у Здрављу из Лесковца, да би од ФМП Железника сви чули и знали за њега.

Био је сениорски репрезентативац Србије 2007. године на Европском првенству, под командом Моке Славнића.

Бивши репрезентативац Србије је играо током каријере за ФМП, Арис, Скајлајнерс из Франкфурта, Јенисеј, Краснаја крила, Нижњи Новгород, Петким, Ал Ријад, Асесофт, Нокију, Карпош Соколи.

У каријери је највише успеха забележио у дресу ФМП Железника, за који је играо од 2003. до 2007. године. Са Пантерима је 2005. и 2007. године освојио Куп Радивоја Кораћа, док је 2009. био најбољи стрелац АБА лиге.

Као играч остаће упамћен по одличним способностима у рекету, по томе што је знао да убаци леви хорог као мало ко, по томе што је био снажан као мало ко. Знао је и да шутне, да погоди и тројку и полудистанцу и да "зида" испод коша. Заиста је, гледајући Лабовића, имало шта да се види.

Ипак, није остао са кошарком у најбољим односима, бар што се тиче играчког дела тог спорта, што је недавно објаснио у подкасту Јао Миле код Милета Илића.

„Ја сам прошао то што сам прошао, далеко било да сам поносан на то. Десило се. Волео бих да сам раније баталио кошарку, то су огромни стресови. Да сам усмерио толико енергије на учење, био би на Ломоносову. Много ми је жао што нисам са 20 година баталио кошарку", рекао је Драган Лабовић.

Са репрезентацијом Србије и Црне Горе Драган Лабовић је освојио златне медаље на Европском првенству за кадете, на Европском првенству до 18 година и на Европском првенству до 20 година.

Са ове дистанце, питање је да ли је он остао дужан кошарци, или је кошарка остала дужна Драгану.

Како било, мора се и то рећи, Лабовић је после играчке каријере имао много приватних проблема. Недавно је открио детаље о боравку у психијатријској установи после једног инцидента.

„Пукло је кад сам хтео да решим све те проблеме. Нагомилало се у мени. Нисам могао више. Десило се то што се десило, било ми је много тешко да признам себи да сам завршио тамо. Мислио сам да може да се сакрије. После сам отворено причао о томе. Дошао сам до тога да нисам хтео да се дружим, да нисам хтео да једем. Имао сам можда 115 килограма кад сам изашао. Па знаш како изгледа болница... Ако си агресиван, одмах те вежу. Мене су везивали. Ако си агресиван, вежу те до ујутру, ако ниси, одвежу те после сат времена. Онда одлучују у које одељење идеш. Ја сам био у Ф, мислим да је то најгоре. Нас десеторица у соби, могу сваки дан да долазе посете. Ја сам ту био 30 дана по закону. Опоравак је трајао до пре годину дана. Избегавао сам друштва, тако сам се осећао. Избегавао сам догађаје, рођендане, прославе. Био сам тужан. Мало се променило. Ту смо, нећемо више тужне приче. После свега је најбитније да је нормално, више ми ништа ми не треба“, рекао је недавно један од најталентованијих српских кошаркаша у својој генерацији.

Ипак, само пар месеци после интервјуа, Лабовић је прерано завршио. Имао је жељу да исправи ствари, радио је са младим играчима, желео је да се посвети томе, међутим, понестало је времена.

Као када истекне напад. Зачула се сирена и многима нанела тужан израз лица.

Нису увек Лабовић и кошарка били компатибилни, али је сигурно да ће га људи, у најмању руку они из кошаркашког света, сигурно заувек памтити.

СПОРТ

Преминуо Драган Лабовић

10 Мај, 09:52