Ово је закључак истраживања др Мета Бојда из новозеландске организације Adapt Research Ltd. и Ника Вилсона са Универзитета у Онтагу представљеног у журналу PLOS One.
Нагле катастрофе попут нуклеарног рата, пандемија или јаких соларних олуја могли би да доведу до краха глобалне трговине. Недостатак ресурса попут горива могао би да поремеди производњу и транспорт хране, што би изазвало глад.
Ранија истраживања показала су да би ови проблеми могли да буду спречени такозваном урбаном пољопивредом, што значи развој башти на крововима, у домовима и у заједницама, пише портал Физ.орг.
Како нема довољно истраживања на ову тему, Бојд и Вилсон прорачунали су потенцијал за урбану пољопривреду и пољопривреду око урбаних области на примеру града Палмерстон Норт на Новом Зеланду у случају смака света. Реч је, наводи се, о граду осредње величине у умереној клими, налик многим градовима широм света.
Коришћењем анализе слика са Google Earth истраживачи су установили да би урбана пољопривреда била довољна за преживљавање тек око петине становника Палмерстон Норта, којих има нешто мање од 100.000.
Међутим, такође су установили да би пољопривреда на најмање 1.140 хектара земље око града била довољна за преживљавање свих становника. Додатних 110 хектара за производњу био-горива покрило би и потребе за горивом за пољопривредну машинерију.
Анализа сугерише да би у нормалним климатским условима најбоља култура за узгој у условима урбане пољопривреде био грашак. У случају нуклеарне зиме, која би довела до глобалног хлађења, најбоље би било гајити шећерну репу и спанаћ. Оптимална култура за узгој на земљишту око града је кромпир у нормалним климатским условима, а пшеница и шаргарепа у случају нуклеарне зиме.
Истраживачи кажу да њихов метод могу да употребе и други градови да сазнају шта им је потребно у случају катастрофе.
„Током глобалне катастрофе доћи ће до поремећаја глобалне трговине, неће бити производње горива, био би погођен узгој и транспорт хране, све оно захваљујући чему су наше полице у супермаркетима пуне. Да би преживела, заједница би морала драматично да локализује производњу хране у граду и око њега. Ово истраживање испитује који је најбољи начин“, рекао је др Мет Бојд и додао да успех зависи од интеграције производње хране у урбани простор, али и од заштите и коришћења земљишта око самог града јер је локална производња хране неопходна.
Погледајте и: