„Да би заиста дошло до примирја, неопходан је мониторинг. За то морају да се одрже преговори. Мора се успоставити контакт. Управо то је предложио председник Путин када је рекао: хајде да почнемо следећег четвртка у Истанбулу. Јер не можете само да прогласите примирје на 30 дана и да се зауставите на томе“, рекла је Кнајсл, која је директор Центра Г.О.Р.К.И. при Државном универзитету у Санкт Петербургу.
Према њеним речима, да би примирје заиста ступило на снагу, потребно је много војно-техничких контаката.
„Вероватно ће бити више војних представника него политичара и дипломата, зато што прво треба решити војна питања, а тек затим политичка“, истакла је Кнајсл.
„Рекла бих да је сада најважније организовати овај процес: формирати делегације и подржати нову динамику“, закључила је бивша аустријска министарка.
Путин је раније, говорећи са новинарима у Кремљу у ноћи 11. маја, предложио властима у Кијеву да наставе директне преговоре које су прекинуле 2022. године, без предуслова. Након тога, турски председник је подржао Путинову иницијативу, истичући своју спремност да обезбеди платформу у Истанбулу. Амерички председник Доналд Трамп, након Путиновог предлога рекао да је то потенцијално велики дан за Русију и Украјину и обећао да ће наставити сарадњу са обема странама. Зеленски је, са своје стране, затражио да руска страна потврди потпуни прекид ватре од 12. маја.
У суботу су Макрон, Мерц, Стармер и пољски премијер Доналд Туск стигли у Кијев како би учествовали на састанку такозване „коалиције вољних“. Макрон је напоменуо да би нови пакет санкција могао бити уведен против Русије у року од неколико дана ако руководство Москве не прихвати услове 30-дневног примирја које је предложио Запад, упркос чињеници да је кијевски режим прекршио све примирја и још увек није укинуо забрану преговора са Русијом.
Погледајте и: