Према речима педагога-стручног сарадника у ПУ Земун, доктора педагошких наука Марије Павловић Маловић, боравак у вртићу за децу је јако важан јер дете није само биће у настајању, већ биће које у сваком тренутку има своју јединственост и целовитост коју треба да негујемо. У том смислу, како каже, систем предшколског образовања и васпитања представља подршку породици и заједно са њом треба деци да пружи оно што им је најважније у том узрасту.
“Предшколско васпитање је темељ за целоживотно учење и образовање. Тај период раног развоја када су деца, између осталог, и у вртићу, је период када се они најинтензивније развијају и тада заправо постављамо темеље за све оно што их чека даље у животу. Због тога се и наш државни програм зове „Године узлета“, јер су те године заправо толико важне“, објашњава Марија Павловић Маловић.
Када је право време за први дан без маме
По нашем закону дете може да крене у вртић са навршених годину дана, каже предавач на Високој школи за васпитаче, доктор педагошких наука Милијана Лазаревић.
“Јасно је да је у тим првим годинама живота детету најважнији однос са родитељима, са којима у првој и другој години гради снажне, базичне везе. У том смислу струка каже да, ако имате могућности, сачекате да дете напуни две или две и по године да крене у вртић, дакле у периоду када већ креће да исказује заинтересованост за вршњаке. Има и мишљења да треба сачекати трећу годину за полазак у вртић, пре свега због потенцијалних болести са којима се деца у јасленом узрасту срећу и изградње имунитета, али то је индивидуална и дискутабилна ствар јер нека деца стичу колективни имунитет чак са пет година”, појашњава Милијана Лазаревић.
Она истиче да родитељи, а нарочито маме, ни у ком случају не треба да брину ако немају могућност да сачекају и дете морају да упишу у вртић већ са годину дана.
“Ја као мама морам да кажем да су оба моја детета кренула у јаслице са годину дана и за њих је то било дивно искуство. Дакле, нисам јасле доживела као нужно зло, већ као једно потпуно другачије искуство за децу које она не могу добити у породици. Тако да је порука мамама – упишите дете у вртић када год будете морали и немојте да вас због тога гризе савест”, поручује гошћа подкаста “Породично…са Сандром Черин”.
Вртић није играоница
На питање како децу припремити за полазак у вртић, Милијана Лазаревић каже да је најбоље ствари назвати правим именом:
“Родитељи често, у најбољој намери и са жељом да детету приближе полазак у вртић на начин који им може бити познат, кажу – “идеш у играоницу” или “вртић је нешто као твоја играоница”. Међутим, таква порука значи да се дете оставља у уверењу да ће родитељ бити ту сваког дана и да оно у сваком тренутку може да оде до родитеља да га нешто пита или да каже да се доста играло и да жели да иде кући. Савет родитељима је да никако не шаљу детету такву поруку, увек је боље рећи – крећеш у вртић, тамо ћеш имати нове другаре и васпитаче, а ми ћемо на крају дана доћи по тебе”.
Први дан у вртићу, примећује, често прође много боље него што су родитељи очекивали.
“Код деце је први утисак заправо збуњеност јер долазе у нешто ново, другачије. Реакције попут плача и негодовања се обично јаве касније, када деца схвате да је вртић место где ће проводити дужи временски период без родитеља. Али, све то прође и у том смислу постоје два момента у којима дете почиње да доживљава вртић као сигурно и не тако страшно место у односу на оно што су била његова очекивања. Први је тај тренутак када дете стекне поверење да ће се родитељ заиста вратити по њега на крају дана, а други је моменат када се дете повеже са васпитачем – одраслом особом у групи која може да дође да га утеши”, указује Милијана Лазаревић.
Програм “Године узлета”, напомиње Марија Павловић Маловић, говори да породица и вртић треба да буду повезани системи чија се сарадња базира на договору и прављењу неке добре динамике.
“Врло је добра пракса када се родитељима омогући улазак у вртић заједно са дететом, чак и да буду заједно у соби првог дана. Такође, треба имати на уму да је дан у вртићу испресецан рутинама па тако постоји одређено време за игру, ужину, ручак, спавање. Корз те рутине деца могу полако у својој глави да повезују временску структуру боравка у вртићу, а родитељи могу детету рећи да, на пример, данас остаје до ужине. И дете зна, када поједе ужину - мама ће доћи по њега. Следећег дана се, рецимо, детету каже да остаје на спавању и да ће мама доћи по њега када се пробуди. Тако се уклања та неизвесност и страх код деце да су остављена и да мама или тата неће доћи по њих”, оцењује Марија Павловић Маловић.
Вртић треба да буде место заједничког живљења, слажу се гошће подкаста и указују на то да сарадња родитеља, васпитача и стручних сарадника у предшколским установама, педагога и психолога, у великој мери може помоћи деци да полазак у вртић и боравак у њему буде једно лепо и пријатно искуство.