Чини се да је цивилизација стара око 11.500 година била прва на свету која је развила монументалну архитектуру, софистицирану скулптуру и напредну технологију камена. Како пише "Индипендент", нова открића су од огромног међународног значаја.
Такође се чини да је то била прва људска култура која је развила велика насеља - градове са популацијом до хиљаду људи.
Сложена архитектура
До сада је откривено око 30 насеља, а археолози очекују да ће пронаћи још најмање 30. Данас туристи могу да посете неколико локација које се тренутно истражују – укључујући Карахан Тепе и Гобекли Тепе (између јуна и новембра) и Сајбурч, Чакмактепе, Сефер Тепе и друге – и могу да истраже изванредан музеј, који се налази у граду Шанлиурфа, који садржи скулптуре и друге спектакуларне налазе.
Иако су два локалитета ископана још 1990-их, нико у тој фази није схватио да представљају велику и раније непознату древну цивилизацију која покрива више од 5.000 квадратних километара.
Више су него двоструко старији од древног Египта или чак Стоунхенџа и скоро пет пута старији од класичне Грчке.
Цивилизација која се сада постепено открива изгледа је била прва која је створила сложену архитектуру – са подземним собама са куполама исклесаним у камену (готово сигурно опремљеним са плафонима) и великим ритуалним халама, широким и до 20 метара, првобитно са огромним крововима од дрвета, трске и блата, подржаних високо украшеним стубовима висине до 20 метара.
Ископавања такође откривају да су људи из каменог доба који су изградили најраније познате софистициране грађевине човечанства пре неких 115 векова такође били вајари. Током протекле две године, археолози који су вршили ископавања на неколико локација су ископали џиновске скулптуре, укључујући 2,45 метара високу статуу.
Друге скулптуре које су археолози ископали последњих година, укључују слике леопарда, крокодила, змија, говеда, дивљих свиња, лешинара, других птица, дивљих коза, жаба и шкорпиона.
Вероватно је значајно да је већина приказаних животиња била перципирана као физички веома моћна и опасна. Неке слике приказују људе преображене у такве животиње или маскиране у исте– и стога је могуће да су скулптуре покушаји да се људима омогући да духовно искористе животињске моћи (или да изразе тотемска веровања људи да су на крају потекли од тако моћних створења).
Камене хумке
Али, многе друге скулптуре су приказивале људске главе - а неке собе у неким од ископаних насеља биле су испуњене десетинама стварних људских глава.
Цивилизација, сада позната као култура Таш Тепелер (буквално Камене хумке), такође је имала неку врсту система веровања усредсређеног на плодност. До сада су на неколико локација археолози открили веома велике статуе које приказују мушкарце који држе своје пенисе.
У једном посебно спектакуларном примеру, човек је приказан у полускелетном облику – тако да је могуће да је сексуално експлицитна скулптура, смештена у наизглед ритуалној згради, представљала кључну улогу мртвог претка у промовисању људске плодности међу његовим живим потомцима (или алтернативно екстремну традицију ритуалног поста).
Пронађена је и сексуално експлицитна слика жене – раздвојене ноге, са намерно издуженим интимним деловима.
Докази са локалитета који се тренутно истражују сугеришу да култура стара 11.500 година није била само архитектонски и уметнички напредна, већ је била и друштвено веома сложена и развијена.
Заиста, неки артефакти имају оно што изгледа као да су симболе а неки стручњаци процењују могућност да је цивилизација развила веома рани облик идеографског писања.
Информације које се добијају из тренутних ископавања вероватно ће се показати од суштинског значаја за разумевање порекла људске цивилизације.
Култура југоисточног турског каменог доба, која се сада открива свету, важна је из три кључна разлога.
То је најстарија заиста софистицирана друштвено сложена људска култура икада откривена.
То је најранији познати пример монументалне архитектуре и великих насеља у причи човечанства.
И коначно, представља крхкост таквих култура –јер је, упркос томе што је трајала и до 1.500 година, пропала и нестала без трага, све до недавног поновног открића.
У већини случајева, иако су потомци људи наставили да постоје, њихова сложена друштва и културе једноставно нису.
Рајски врт
У најстаријем примеру – оном који тренутно истражују турски, британски и други археолози – софистицирана монументална архитектура се није поново појавила нигде у свету све до 3.500 година касније (када су софистицирана архитектура и рани урбанизам поново почели да се појављују – овог пута у јужном Ираку.
Иако је југоисточна турска цивилизација каменог доба на крају пропала (пре око 10.000 година), цветала је око 1.500 година.
Чини се да је то била релативно стабилна култура током већег дела свог постојања - а чини се да је њено становништво живело у ономе што је могло бити стварно прави Рајски врт.
Хране је било у изобиљу – а недавно откривени археолошки докази сугеришу да су се хранили јеленима, дивљим свињама, газелама, коњима, дивовском говедима, дивљим овцама, зечевима и козама.
Штавише, живели су у добро изграђеним кућама у често планираним и добро пројектованим насељима и постојали у наизглед мирним добро организованим друштвима.
Иако током већег дела постојања културе нису имали познавање метала, па чак ни грнчарије, могли су да направе све што им је било потребно од камена, костију, дрвета, животињске коже, трске и биљака.
За њих је камен био челик, пластика и порцелан њиховог доба. Од њега су правили прелепо израђене чиније, тањире, скулптуре, алате, оружје и изузетан накит (понекад од жада).
Али, њихов праисторијски Рајски врт настао је из много изазовнијих времена. Јер, корени њихове културе леже у способности њихових предака да се прилагоде 1.200 година дугом периоду климатских погоршања – повратку у услове леденог доба који их је изненада натерао да се прилагоде и модернизују.
Водећи турски археолог укључен у ископавања, професор са Универзитета у Истанбулу Нецми Карул каже да су открића од огромног међународног значаја.
Истраге које су у току користе експертизу и ресурсе 33 академске институције у Турској и широм света.
Поред турских археолога, укључени су британски, немачки и јапански академици, а Кинези ће помагати од овог лета.
Британски археолози раде на неколико аспеката истраживања, а професор Даглас Бејрд са Универзитета у Ливерпулу, водећи стручњак за неолит, руководи ископавањем на кључном локалитету Таш Тепелер под називом Мендик Тепе.
Развој насељеног живота у овој области довео је до брзог развоја монументалне архитектуре која представља најраније светске корпоративне институције и велике наменске ритуалне зграде као део широко распрострањених мрежа заједница, рекао је професор Берд.
Током протекла 22 месеца, археолози који су вршили ископавање на једном од највећих локалитета цивилизације Таш Тепелер, Гебеклитепеу, открили су најстарију познату скулптуру животиње у природној величини (огромног каменог вепра), док су у оближњем Карахантепеу ископали један од камених доба и најквалитетније налазиште обреда на свету. кости лешинара и канџе лисице (које су биле причвршћене за њихову кожу), као и фигурице животиња и 40 камених здела и тањира, украшених животињским ликовима.
Ископавања на више десетина кључних локација Таш Тепелер ће поново почети за само неколико недеља – и очекују се нова велика открића.
Погледајте и: