Тачака дневног реда састанка Комитета министара Савета Европе, који се сутра и прекосутра одржава у Луксембургу, а иза које се заправо крије намера дела држава најбројније европске организације да оснује такозвани специјални трибунал за злочин агресије против Украјине зове се „Улога Савета Европе у новом геополитичком контексту. Акција Савета Европе у подршци Украјини: садашњост и будућност“.
Иако се у западним медијима на сва звона најављује овај суд и представља да он, само што није основан, потенцијално формирање ове установе је још далеко.
На скупу који почиње сутра неће се гласати о оснивању суда. Вероватно ће се чути велика обећања Кијеву од одређеног дела држава, али, за сада, не даље од тога.
Министарство спољних пословаСрбије је саопштило да ће министар Марко Ђурић бити на Комитету министара. Извор РТ Балкана изјавио је да се Србија дистанцирала од ове одлуке.
„Нисмо део Регистра штете, ни Комисије за потраживања, нити било ког механизма Савета Европе који има везе са сукобом у Украјини. Ако се у будућности буде гласало за ту и сличне одлуке, гласаће се на амбасадорском нивоу и потребна је двотрећинска већина. Србија ће тада заузети став - може да буде против, уздржана, да не гласа, не појави се на гласању“, истакао је извор.
А док не дође до гласања, полемисаће се.
Тако је у материјалима за сутрашњу седницу, а у које је РТ Балкан имао увид, изјава генералног секретара Савета Европе Ален Берсеа коју је дао у Лавову, на састанку 9. маја.
„Данашњи догађај у Лавову показује наше јединство и одлучност да обезбедимо праведан и трајан мир за Украјину. Украјина је део наше европске породице и остаје главни приоритет. Већ смо развили Акциони план за оспоравање. Успоставили смо функционалан Регистар штете за Украјину. Европски суд за људска права испитује хиљаде случајева наводног кршења људских права. Пружамо оквир за Специјални трибунал за злочин агресије против Украјине. Страдање украјинске деце постало је и наше. Правди су такође потребни ресурси. Мора се обезбедити финансирање и пружити неопходна подршка за функционисање будућег трибунала. Овај специјални трибунал може помоћи у обликовању будућности Украјине за генерације које долазе“, рекао је Берсе.
Такође, у документацији се подсећа на самит одржан у Рејкјавику 16. и 17. маја 2023. године, где се осуђује Русија, поздравља именовање специјалног изасланика генералног секретара за ситуацију деце у Украјини, а изразили су, како се наводи, дубоку забринутост због ситуације украјинских цивила које држи у заробљеништву Руска Федерација...
Пред министрима ће бити и финансијски пакет од 50 милиона евра помоћи до 2026. године.
Иначе, Сједињене Америчке Државе гласале су заједно са Русијом и још седам земаља против најновије резолуције Генералне скупштине УН о сарадњи са Саветом Европе, између осталог и због клаузуле о Украјини.
Међународни кривични трибунал у Хагу је расписао налоге за хапшење руских функционера због наводних злочина у Украјини и наводне депортације украјинске деце, али је Москва неколико пута рекла да овај суд не признаје.
Суд у Хагу издао је налог за хапшење председника Руске Федерације Владимира Путина, који је оптужен за наводне ратне злочине у Украјини. Москва је више пута оповргла оптужбе да су њене снаге починиле злочине током трајања Специјалне војне операције.
Иначе, док Запад покушава да наметне оснивање суда, према сазнањима РТ Балкан у Савету Европе, новца за ову институцију, барем за сада, нема.
Погледајте и: