Није предуго потрајала сарадња између двојице пријатеља, некада великих ривала на терену.
Изненадио је Новак крајем прошле године поприлично тениску јавност одлуком да ангажује Британца с којим је, иначе, генерација, да би се читава прича врло брзо завршила.
„Хвала ти, тренеру Енди, за сав напоран труд, забаву и подршку у претходних шест месеци, како на терену тако и ван њега. Уживао сам у ширењу нашег пријатељства“, написао је на друштвеним мрежама Новак Ђоковић.
Први заједнички турнир Ђоковића и Марија био је Бризбејн, где је српски ас испао у четвртфиналу, затим Аустралијан опен, где је Ђоковић елиминисан у полуфиналу, када се повукао због повреде пред Александром Сашом Зверевом.
Уследила је елиминација у Дохи већ у првом колу. Заједно су били и у Индијан Велсу, Мајамију, где је Новак стигао до полуфинала, као и на мастерсу у Мадриду, али нигде није освојен трофеј.
Једноставно, није освојен тај јубиларни 100. трофеј у Ђоковићевој каријери. Како ни сезона на шљаци није отворена на прави начин са раним елиминацијама у Монте Карлу и Мадриду, те одлуком да се не појави у Риму, већ да игра на мањем турниру у Женеви, тако се можда и могло наслутити да сарадња неће потрајати ни шест месеци.
Када је Мари долазио, спекулисало се да је то због Вимблдона и успеха на једном од највећих турнира на свету, али сарадња толико није потрајала.