Истог дана кад је Пољска најавила забрану уласка на своју територију Милораду Додику, Литванија је увела санкције председнику, премијеру и председнику скупштине Републике Српске због, како се наводи, учешћа у нарушавању уставног поретка Босне и Херцеговине. Одлуке су уследиле непосредно након недавног боравка Додика на Паради победе у Москви.
Сужавање круга кретања руководству Српске
Професор међународног права из Бањалуке др Милош Шолаја оцењује ове одлуке као постфакт Додиковог одласку у Москву.
„С друге стране, на овај начин хоће и да покажу да подржавају политику коју Европска унија води у оквиру БиХ и према РС. На овај начин покушавају да сузе Додику маневар управо јер је успео и да дође до Москве и да се врати без проблема. Дакле, то је једна врста одмазде што је прошао до Москве а нису могли да га спрече у томе,“ сматра Шолаја.
Осим тога, додаје он, има ту и оне слепе послушности према ЕУ које неке државе спроводе, иако немају ни потребе за тим потезима а ни користи од њих.
„Чињеница је да многе земље у Европи сагледавају ту политичку страну коју је Суд БиХ реализовао кроз пресуду Милораду Додику. Они желе да стегну простор на коме Додик пре свих може да спроводи своје међународне активности а сматрају да ће на тај начин створити притисак да неке институције у БиХ да и мимо законских решења покушају да ухапсе Додика, Стевандића и Вишковића,“ процењује Шолаја.
Према речима нашег саговорника, све то се ради мада то баш и не би био принципијалан потез, јер правни поступак није до краја окончан и пресуда још није правоснажна.
„Такође чињеница је да се ЕУ много забринула и због тога да ли ће Кристијан Шмит уопште остати на дужности такозваног високог представника и да и даље спроводи своју вољу да управља процесима у БиХ која је незаконита,“ каже Шолаја.
Жуља их Додиков пут у Москву
Управо из тих разлога, додаје наш саговорник, сада је у току је акција оних држава које су под тоталним патронатом Запада и које, хтеле то или не, морају да уведу санкције политичким представницима РС.
„У питању је очигледно одређени вид интервенционизма с циљем да се изврши јак притисак на Републику Српску и на њену политик убудуће. Морамо да сачекамо и да видимо да ли је то правац којим ће се кретати Европска унија надаље,“ наводи Шолаја..
Шолаја напомиње да су ово појединачне санкције одређених држава и да у ЕУ постоје земље попут Мађарске, које не следе овај курс нити се слажу са оваквом политиком
„Треба да сачекамо и Савет безбедности УН и његову анализу каква је улога међународне заједнице у БиХ али и позиција Кристијана Шмита кога СБ УН, подсећам, није подржао за место високог представника за БиХ,“ напомиње Шолаја.
Ко се све обрушио на Српску
Литванија је одлуку о санкцијама руководству РС објавила на страници Кабинета за миграције при Министарству унутрашњих послова Литваније, а оне подразумевају забрану уласка у земљу до 18. априла 2030. године. Очекује са да ће то значити и забрану коришћења ваздушног простора ове земље.
Министарство спољних послова Пољске најавило је такође забрану уласка Додику, а како је наведено, процедура је покренута због његовог “озбиљног кршења интегритета Босне и Херцеговине, која је призната као субјект међународног права”.
Уколико захтев буде потврђен, то би значило да ће Милораду Додику бити забрањен улазак у ту земљу, као и боравак, али и транзит кроз њу.
До сада су три европске земље увеле санкције Додику, а то су Немачка, Аустрија и Велика Британија, док су још раније Сједињене Америчке Државе увеле санкције председнику РС, фирмама и појединцима повезаним с њим.